Државу даривали а она их тужила

Краљево – Стотинак бивших радника лечилишта Матарушке и Богутовачке бање чекало је на исплату заосталих плата, али се то одужило па су, група по група, почев од 2012. године, подносили тужбе суду.

Судски поступци су после две године окончани, они су добили извршна решења тако да сваки радник са просечном платом сада на папиру има за наплату око 1,2 милиона динара, плус регрес.

На то им се дугује и повезивање стажа од око четири године. Велика је то сума новца, јер је у питању кашњење у исплати од око 40 плата и тешко ће бити надокнађене, осим продајом дела бањске имовине.

Суд је то прихватио, па је 24. фебруара 2015. била заказана и прва лицитација за продају дела имовине, тачније хотела „Термал“ и кафеа „Капица“ у Матарушкој Бањи.

Пре тога Служба за катастар у Краљеву дозволила је упис овог капитала на сваког радника и зато су им наплаћене појединачне таксе од по три хиљаде динара.

Могло се, дакле, несметано кренути са покушајима продаје имовине посредством суда. Међутим, на првој лицитацији није се појавио ниједан купац, па је друга заказана месец дана касније, за март 2015. године.

У разговору са овим радницима дознајемо да је тада било заинтересованих за куповину, али та друга лицитација није одржана. Као разлог обуставе продаје наведена је тужба против њих од државе Србије.

Заступник државе Зоран Божовић, в. д. заменика државног правобраниоца, поднео је тужбу против радника у којој се наводи да је недопустиво извршење на непокретностима (хотел „Термал“ и ресторан „Капица“), јер је та имовина власништво Републике Србије.

И Виши суд у Краљеву је то прихватио, уз чињеницу да је ова имовина, код исте Службе за катастар, крајем 2015. године, дакле после оног уписа на раднике, уписана као јавна својина државе.

И, пошто је тако лицитација обустављена правобранилац је, пре него што је започета судска расправа, тужбу повлачи, не желећи очигледно да се са радницима суди а и што би када је његова тужба одиграла жељену улогу.

Радницима сада једино остаје да се питају како су док је имовина била друштвена могли да наплате дуг, а кад је она без икакве надокнаде прешла у руке државе од тога, изгледа, неће бити ништа.

Поготово су огорчени што је бањски капитал, одлуком бившег руководства поменутог лечилишта, пренет, другачије речено, дариван држави а сада су и ти бивши руководиоци са њима у реду за наплату зарада посредством суда. И зато радници најављују и покретање питања одговорности за такав начин располагања бањском имовином коју су они годинама стицали.

Али, нико за то не хаје, држава се на поменутом дару захваљује тужбом против радника, а исплату њихових плата нико и не помиње.

Све је усмерено на тражење купца за бање јер је крајем прошле године проглашен и стечај Природног лечилишта Матарушка и Богутовачка бања, па ће, можда, како се то каже, од продаје имовине из стечаја бити пара и за радничке плате.

Али, у првом наплатном реду је и држава за ненаплаћене порезе и доприносе, дабоме из времена кад су ове бање биле у радничком власништву.