Где ће се „Алибаба” скрасити у Европи

Највећа светска он лајн трговина, кинески „Алибаба” , гигант са више од 800 милиона производа, 400 милиона корисника и дневним обртом од готово милијарду евра, планира изградњу великог дистрибутивног центра у овом делу Европе. Већ месецима представници ове компаније интензивно трагају за будућим партнерима, а до сада су се састали са највишим државним званичницима Хрватске, Мађарске и Бугарске који су и најозбиљнији кандидати за привлачење ове инвестиције.

Прошле недеље хрватски медији су јавили како је „Алибаба“ највеће интересовање показао за Задар , јер се осим морске луке у радијусу од неколико километара налази и аеродром Земуник, са две писте и са добрим метеоролошким условима, а врло добро је развијена инфраструктура-путеви и железница, што је важно за ову врсту трговине, будући да је један од разлога „Алибабиног” доласка у Европу то што су желели да скрате време доставе својих пошиљки купцима.

 Са друге стране стручњаци за страна улагања кажу да Задар ипак није најбоље решење првенствено због тога што нема луку, што је неопходно за овакве послове који подразумевају масован транспорт робе.

Економиста Љубомир Маџар, каже за „Политику” да би, без обзира на то што су наше шансе, првенствено због географског положаја много мање у односу на земље које имају излаз на море, Србија требало да учини све како би се макар део тог колача заломио и нама.

– Имам утисак да Кинези према нама имају већи афинитет, него према Хрватима и не би ме изненадило уколико би се определили управо за Србију, без обзира на објективне предности других земаља. Земље попут Хрватске јесу атрактивније због излаза на море. Мађарска је ближа срцу Европе, али не искључујем могућност да смо и ми у игри – каже наш саговорник

Он је против субвенција страним инвеститорима, јер сматра да то није добра политика. Осим давања новца из буџета требало би предузети све како бисмо им скренули пажњу на наше тржиште. Долазак тако великог играча за нас би могло да буде само добро и никако лоше.

Према информацијама до којих је дошао хрватски Пословни дневник, за сарадњу са овом кинеском корпорацијом интересовање је показао и највећи хрватски привредник Ивица Тодорић, који се електронској трговини окренуо пре неколико година кроз покретање компаније за е-трговину под називом „Абракадабра”. Ова сарадња, како сазнаје дневник, не укључује спајање или преузимање, него искључиво конкретне послове.

За хрватску јавност, која се недељама бави овом темом и све предности даје управо Хрватској као „логичном избору ’Алибабе’“, сарадњу са „Агрокором” коментарише као логичан избор кинеског инвеститора. Јер Тодорић има складишта, логистику и капацитете преко којих би могао да пласира своје производе у Кину .

Хрватско онлајн тржиште је баш као и код нас још у зачетку и тамо, према званичној статистици, тек три одсто потрошача купује путем интернета, а готово половина онлајн потрошње обави се преко страних трговина. Управо овај аргумент наводе као пример када говоре да постоји велики простор за напредовање, што се најлакше може постићи сарадњом са најбољима у овој области.

Не треба занемарити ни то да у Хрватској од 2010. године, највећи онлајн трговац „Е-купи” самостално развија посао извоза хрватских производа у Кину. Власник ове компаније је у сарадњи са властима града Нанјинга, другог по индустријском развоју у Кини, изградио Европски пословни центар који помаже компанијама из Европе да пласирају производе у Кину, а реч је углавном о луксузним артиклима попут хране, вина, алкохолних пића и брендиране гардеробе за најмногољудније и добро платежно тржиште Кине.

Средином прошлог месеца бугарска влада је саопштила да су се представници „Алибабе” састали са премијером Бојком Борисовим и да је ова трговинска група и тамо разматрала могућности отварања логистичког центра. Према неким најавама Бугарска ће тек искористити предност кинеских планова за проширење у централној и источној Европи који су у склопу стратегије отварања нових извозних тржишта између Азије и Европе.

– Пројекат ће укључити трговину бугарском робом и храном на међународном тржишту – изјавили су представници владе и додали да су две кинеске компаније из ове групације заинтересоване за изградњу соларних панела и куповину бугарског дувана.

Кинези су у јануарском походу на овај део Европе обавили састанке и у Мађарској где их је, наводно, примио лично премијер Виктор Орбан. Према писању тамошњих медија Кинезима су понуђене локације у мађарској престоници, али није речено ништа конкретно о договорима са представницима мађарске владе.

Крајем 2014. године, економски саветник амбасаде Кине у Београду је изјавио да Кина намерава да отвори центар за електронско пословање у Београду или околини, из ког би се покривао цео регион југоисточне Европе. Како је тада речено, у овом центру требало би да буду изложени узорци робе која би могла да се преузме одмах у мањим количинама, а у већим да се наручи преко интернета.

Наводно, у овом центру би се правили купопродајни уговори, а плаћало преко трећег правног лица као гаранта који би новац прослеђивао добављачу тек кад купац потврди да је задовољан испоруком, чиме би били елиминисани ризици. Тада је било речи и да ће се „Алибаба” позиционирати у Србији, али конкретнијих информација о томе касније није било.