Босански „привид” Хилари Клинтон

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 25. марта – Америка је опет шокирана – сопственим доживљавањем Балкана, овога пута у верзији Хилари Клинтон. Бивша „прва дама” је управо признала да је као садашња председничка претенденткиња измислила локалну и личну драму приликом боравка у Тузли, баш на данашњи дан пре 12 година.

Балкан је замишљала као поље са кога ће себе лансирати на чело суперсиле и „покопати” изборне ривале, али је на сопственој кожи осетила широко дејство његове древне пословице „Ко другоме јаму копа, сам у њу пада”. Чињенице су се испоставиле јачим од њеног осећаја да може да их изврће, сходно својим каријерним амбицијама…

У неколико наврата је свој пут у Босну, марта 1996. године, описала као „одважан подухват”, а прошле недеље је „додала гас”, на предизборном скупу у престоничном Универзитету „Џорџ Вашингтон”. „Сећам се слетања (на тузлански аеродром) под снајперском ватром. Требало је да тамо буде приређена церемонија добродошлице, али смо морали да повијених глава отрчимо до возила да бисмо отишли до наше базе”, рекла је.

Таква њена верзија испоставила се као тенденциозност и привид, као нешто што је само она „видела”. Оповргавања су пристигла са многих страна и врте се на интернетском Ју-тјубу као један од глобалних хитова откривања политичарских пренебрегавања стварности.

Ређају се сведочанства. „Није ни погнула главу нити је, колико знам, било снајперске опасности”, изјавио је „Њујорк тајмсу” ондашњи командант америчких трупа у БиХ генерал Вилијам Неш, који је био на лицу места. Снимак овдашње телевизије Си-Би-Ес приказује како се Хилари, са кћерком Челси, насмејана поздравила с босанским, муслиманским, домаћином и једном осмогодишњом девојчицом, која јој је прочитала песму на енглеском. Новинарски сапутници „прве даме”, из „Вашингтон поста” и Асошијетед преса, такође говоре да није било повећаних ризика.

Да је „прва дама” трчала ка возилу, сигурно бих то снимио, прецизира Даг Милс, ондашњи агенцијски а сада фоторепортер њујоршког дневника. „Најстрашније питање с којим смо се тада суочили било је – да ли ћемо презалогајити на овом или на неком другом месту”, испричао је глумац познат као Синбад, који је био са Хилари у поменутој експедицији. Такву изјаву она је покушала да оповргне ироничним позивањем на његову професију. „Он је комичар”, рекла је.  

Хилари не би променила свој приказ, да није била – притиснута исказима очевидаца и снимцима. Ужурбано се крећући по завршетку наступа на вашингтонском универзитету, она је потврдила да је то подсећа на некадашњу „фрку” у Босни.

Али, кад су се намножили докази супротни њеној верзији – признала је да није говорила истину. „Омакло ми се”, покушавала је да се оправда.

Како је то правдање изгледало, приказано је у запису њеног јучерашњег разговора са уредништвом листа „Филаделфија дејли њуз”. Рекла је овако: „Била сам (као „прва дама”) у 80 земаља, знате… Знате, ако сам тако нешто рекла, био је то мали лапсус, знате, говорим многе ствари, милионе речи дневно”, па „знате, ако сам рекла нешто нетачно, то је била само моја грешка у изражавању.”

Било је то први пут да Клинтонова призна неку своју грешку у изборној кампањи, констатовали си хроничари, дајући тој „премијери” ванредни значај. Јер она је сама тврдила како јој је искуство стечено у статусу „прве даме” предност над конкурентима, да се тако „оспособила за деловање у кризним ситуацијама”.

Доказана нетачност у интерпретацији њеног боравка у Босни говори да она „надувава” своје „спољнополитичко искуство”, прокоментарисао је штаб Барака Обаме, њеног супарника унутар Демократске партије. Одатле је поручено и да „не може бити речи о језичкој омашци”, пошто је сличне ствари говорила и раније.

Тим Клинтонове покушао је да је одбрани, пре него што је чуо да је признала „грешку”, упућивањем на њене мемоаре. У тој књизи, међутим, није поменута сада речена „снајперска ватра”…

Аналитичари тврде да нема ни „опипљивих доказа” ни за тврдњу Хилари да је у разговору, маја 1999. године, с руководиоцима Македоније допринела да „границе те земље остану отворене за избеглице с Косова”. Из свега што је причала као о својим деловањима на простор бивше Југославије, неспорно једино изгледа да је утицала на мужа, председника Била Клинтона, да издејствује НАТО бомбардовање СРЈ пре девет година (због Косова) и ваздушне ударе на циљеве босанских Срба 1995.

Њујоршка сенаторка Хилари Клинтон би изговор за своја застрањивања могла да тражи у околности да није изузетак у понашању америчких политичких врхова. Њен супруг је дуго заваравао јавност да није био у сексуалним односима са стажисткињом Моником Левински, актуелни председник Џорџ Буш је, утврђено је, нетачним поводима наредио рат против Ирака, чије последице и сад потресају свет, а и низ других функционера је признао преваре и према породици и према широј јавности.

Али Хилари је у изборној кампањи обећала „битне и моралне и стратешке промене”. Многи су сумњали да је она способна да тако нешто оствари, с обзиром на то да оличава „наставак династичности – да после Буша, оца и сина, земљом завлада друга породица, у комбинацији мужа и жене”. Сада су те слутње ојачане откривањем и њеним признањем „грешке” у приказу боравка у Босни пре 12 година. Јер – како веровати у обећања Клинтонове о томе „шта следи” кад је ухваћена у неистинитом приказу, лакше проверљивог, оног што је било. 

-----------------------------------------------------------

Као Пинокијев нос

Вашингтон, 25. марта – Хилари Клинтон је у блогу „Вашингтон поста” добила највишу оцену „четири Пинокија”, при чему је литературом и кинематографијом очовечени лутак узет као симбол – лагарије. Њена прича о „драми са снајперима”, приликом боравка у Тузли 1996. године, поистовећена је, наиме, са измишљотинама тог фиктивног лика коме је, као доказ да су „у лажи кратке ноге”, израстао – врло дугачак нос…