Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Еколози бране Београдску шуму у Истанбулу

У Турској је покренута кампања како би се заштитила последња велика оаза зеленила у петнаестомилионском граду на Босфору који плаћа цену брзом развоју и већ се гуши у смогу
Еколози бране Београдску шуму у Истанбулу
Београдска шума добила је име по Србима који су у Истанбул стигли после освајачких похода султана Сулејмана (Фото: Neredekal.com)

„Даље руке од Београдске шуме”– том поруком еколошке групе у Истанбулу покушавају да одбране чувену оазу зеленила у европском делу мегалополиса на обалама Босфора.

Група грађана окупљена око Платформе за заштиту северне шуме на протестном скупу затражила је ове недеље објашњење од управе града да ли је трамвајска линија морала да прође баш кроз Београдску шуму од Златног рога до Кемербургаза. „То је велики грех, тај пројекат мора бити обустављен”, каже представница платформе Елиф Коклу. У граду избегавају јавно да одговоре на ово питање, али су већ почели да обележавају и да секу стабла која су подизана и негована деценијама, вековима.

Београдска шума (или, како кажу Турци, „Белград ормани”) већ у време Османског царства била је највеће извориште воде за пиће за становнике града на Босфору и у околини. Име је добила по Србима који су у Истанбул стигли после освајачких похода султана Сулејмана Величанственог средином 16. века. Он их је повео са собом да му одржавају и чувају девет извора воде за пиће на периферији  Константинопоља, који су коришћени и у време византијског царства. Према сачуваним записима, они су у Османском царству уживали посебан третман и имали многе привилегије. У шуми која је по њима добила име био је забрањен лов и сеча дрвећа. Онима који би се огрешили о ту наредбу, по кратком поступку летеле су главе. Према хроничарима, Срби су ту остали све до 19. века када су морали да се раселе због појаве куге. Многи су нашли уточиште међу Грцима који су живели у Анадолији.

Житељи Истанбула и других великих градова у свету сада плаћају цену брзог развоја и нагле урбанизације. Еколози су и раније протестовали због изградње мамутских мостова и прилазних саобраћајница око мореуза, новог аеродрома. Сада се на удару нашла и Београдска шума, најлепши и најздравији део велеграда у коме живи више од петнаест милиона становника.

Београдска шума се некад простирала на десет хиљада хектара под дрвећем зеленилом, али у међувремену је та површина преполовљена. Прво ју је начело насеље луксузних вила, сада јој прети изградња нових објеката.

„Тамо ће ускоро бити постављена трамвајска пруга. Сутра ће то бити квартови за становање. Ускоро тамо више неће бити места које се вековима називало Београдска шума”, упозорава Мелиса Алпхан, познати истанбулски колумниста. „Ја сам то схватила када сам видела пањеве од посечених стабала. То вам је исто као да гледате масовно стрељање”, написала је она, апелујући на надлежне да сачувају ту оазу здравља у граду који се последњих година све више гуши у смогу.

Локалне колеге тврдили су да је било дана када је Београдску шуму знало да посети и по 800.000 грађана. То је досад било једно од малобројних делова у Истанбулу где је колико-толико био чист ваздух. Еколози сада упозоравају: ако се хитно не предузму мере, она ће ускоро остати без дрвећа, њени извори воде биће загађени, зеленило ће нестати.

Коментари31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sotir Gardačić
Malo nas Srba zna da je Bulevar kralja Aleksandra u Beogradu u stvari Carigradski drum ili ako baš hoćete čuveni Koridor X. Inače, sa socioloskog stanovišta nije normalno da Srbija nema nikakve veze sa Istanbulom, jedinom pravo metropolom u okruženju, kao i našom starom istinskom prestonicom više od hiljadu godina, da li u doba vizantijskih careva ili osmanskih sultana. Sve je to naše.
Sotir Gardačić
@Sotire srbine teško da je Veliki Vezir Mehmed Paša Sokolović služio u Carigradu.
Sotire srbine
Srbi sve nesto svojataju nije to naše nego su Srbi sluzili.tisina tamo!
Seljober
Na grad ima 115 miliona stanovnika.....
Милан Топалов
@ Tibor Varga ТАЧНО ТИБИ, ЗВАО СЕ NANDORFEHERVAR, ТАКО, ДА НИСУ У ПРАВУ "КРОЈАЧИ НОВЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ" Деспот Стефан Лазаревић га је добио на поклон, од Угарског Краља Жигмунда, АЛИ, под условом, "да ако не буде имао наследника, да га врати"!!! Он је умро 1427., "без наследника", АЛИ, његов зет Ђурађ Бранковић, који га је наследио, није испунио "услове уговора"!!! Иначе, звао се он и "Бугарски Бели Град" и "Грчки Бели Град", а, још раније и, сви знамо, Singidunum!!! Поздрав из Баната!
Sloba
"КРОЈАЧИ НОВЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ"!?!? Imam neki osjecaj da bi ti umeo da napises "neku bolju" srpsku istoriju ili, jos bolje, mozda banatsku!?!? U svakom slucaju, lepo je da si potrazio na Wikipediji, ali nije lepo da si izabrao samo ono sto tebi odgovara! Za tvoju informaciju, naseobina koja se danas zove Beograd je tu gde je pod razlicitim imenima jos od kasnog kamenog i ranog bronzanog doba(!) dakle vec nekih ±6 000 god, kao i pod razlicitim vladaocima, pa tako u izvesnom periodu i Madjarima, kao i Keltima, Sarmatima, Ostrogotima, Rimljanima, Bizantajncima, Hunima ( nije isto sto i Madjar!!!) Avarima, Bugarima, Srbima, Turcima, Austro Ugarima, Nacistickim Njemcima, Srpskim i Jugoslovenskim Kraljevinama kao i Komunistickim i Socijalistickim Jugoslavenima a ponajvise i jos uvjek, pod Srbima! Pozdrav iz Backe!
belen
@Milan Topalov Svako može da uzme neko presečno vreme koje mu odgovara pa da iznosi zaključke koji mu odgovaraju. Tako je bivši beogradski muftija Hamdija Jusufspahić govorio da je oko 1550.g. Beograd imao, čini mi se, oko 290 džamija. Ali nije rekao koliko ih je bilo 100 godina ranije. A bilo ih je Nula. U Budimu (jednoj polovini današnje Budimpešte) su 1715.g. Srbi činili 50% stanovništva, Nemci 45,50%, a Mađari 4,50%. Pa i Mađari su došli u Panoniju, na teritoriju, mahom Slovena i Germana.
Туга мој брале
Цариградску шуму Османлије су чувале али зато су Шумадију сасекли - класично освајачки тј паразитски. Своје не дај, туђе цепај! Тужно је да смо се ми Срби након ослобођења још горе односили према своме него туђин. Погледајте само наше бисере - наше красне реке и језера: кесе, пластика, ђубре разно, као да се из мржње трује све што је лепо и здраво. Пре само 2 до 3 генерације могли сте да пијете воду са сваког потока поред пута а сада поред старих шпорета, свињске коже или празних канти од хербицида ни не видите воду. Камоли да је пијете...
Milorad
Kod nas kad je nesto za bacanje, seljak kaze; ma to je za potok.
Tuzni brat
Turci pokazuju izrazitu svest narocito u vreme Otomanske imperije. Kao sto su partizani rusili mostove, a ne Nemci, tako smo mi krcili sume, a ne Turci. Raspitaj se brale.
Sandra
Зар се не каже Истамбул?
Цариград
Каже се: Константинопољ
Trffffvf
Ne kaze se!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.