Лекције из принципијелности

Коалициони партнери на претходним парламентарним изборима, Либерално-демократска партија Чедомира Јовановића и Лига социјалдемократа Војводине Ненада Чанка прошлог викенда укрстили су копља разменивши низ тешких међусобних оптужби. „Лигаши” су оптужили руководство ЛДП-а да је деведесетих година заступало продесничарске ставове, док су „либерали” узвратили тврдњама да је ЛСВ непринципијелан, јер је интересе Војводине подредиo страначким. Тако је Александар Мартон, посланик ЛСВ-a у донедавном скупштинском сазиву, на трибини у Новом Саду рекао да је Чедомир Јовановић „раних деведесетих година био у екстремно десном делу политичког спектра у Србији”, а да је Никола Самарџић својевремено писао „за врло десни лист ’Погледи’ и да се залагао за заједничку државу свих Срба”, те да му се „ставови нису разликовали од презимењака и потпредседника ДСС-а Слободана Самарџића”. Са друге стране, функционер ЛДП-а Небојша Миленковић подсетио је да је ЛСВ најпре бојкотоваo уставни референдум, а затим у покрајинској влади седеo „заједно са онима који су тај Устав писали”. Он је оптужио ЛСВ да је ћутаo у време срамне продаје НИС-а против које данас протестује, те да прави коалицију са онима који су учествовали у давању концесије за аутопут Хоргош–Пожега, оспоравану од стране ЛСВ-а. ЛДП је у свом саопштењу изјаве Александра Мартона назвао „неистинама и измишљотинама”, истовремено оптужујући ЛСВ да их напада на исти начин на који то чине и „мафијашки медији, Коштуничини аналитичари и новинари, Милошевић и ЈУЛ”.

Оптужбе и одговори

Пошто је реч о информацијама које су „лигашима” вероватно биле познате и раније, па и у време коалиције са ЛДП-ом, поставља се питање зашто се у јавност са тим излази у току ове изборне кампање. У ЛДП-у тврде да је овај напад на њих резултат предизборног коалиционог договора ЛСВ-а са Демократском странком.

– Напади ЛСВ-а на ЛДП део су коалиционог споразума између Ненада Чанка и Бориса Тадића – рекао је за „Политику” функционер ЛДП-а Зоран Остојић не желећи да опширније коментарише своју тврдњу.

ЛСВ је на прошлим парламентарним изборима изашао у коалицији са ЛДП-ом, а до разлаза међу партнерима дошло је пред председничке изборе у Србији, на којима је Ненад Чанак подржао Бориса Тадића. Ненад Чанак је за „Политику” рекао да обелодањивање националистичке прошлости данашњих либерала „није никакав напад на ЛДП”, већ само одговор на оптужбе да је ЛСВ подршком Борису Тадићу на председничким изборима „скренуо са проевропског курса”.

– Те приче почеле су још у време председничких избора. ЛДП је тада тумачио да подршка Борису Тадићу, који по њима кохабитира са Војиславом Коштуницом, није добра одлука. Повела се прича о некаквој „непринципијелности ЛСВ-а на европском путу Србије”. Подсетићу вас да је тај исти Чеда изашао на изборе и гласао за Тадића, због кога је пре неколико година и напустио Демократску странку. Толико о принципијелности – рекао је Чанак за „Политику”. Он је објаснио да „лигашима” нико не може да држи лекције из принципијелности.

– Ако се неко стиди своје прошлости, то је његов проблем. Ја дозвољавам да неко заиста и може да промени своја убеђења, али он не може после да ми дели лекције – казао је Чанак.

Подсетимо, велики број данашњих проевропских либералних интелектуалаца у Србији почетком деведесетих заступао је радикално „десне” политичке ставове. Многе данашње перјанице либерализма и демократије деведесетих су били сарадници часописа „Погледи”, који се, између осталог, залагао за рехабилитовање Драже Михајловића и четничког покрета. Међу њима су и функционер ЛДП-а Никола Самарџић, драмски писац Биљана Србљановић, оснивач РТВ Б92 Веран Матић и многи други.

Помрачење свести

„Прозвани” историчар Никола Самарџић је средином јануара ове године у интервјуу сарајевском недељнику „Дани” изјавио да је његово писање за „Погледе” било продукт беса и помрачења свести, те да се те епизоде свог живота стиди. Судећи по скорашњим Самарџићевим изјавама, попут оне о Србима као „биолошком отпаду” или изражавања жаљења што Србија „за разлику од срећнијих земаља, попут Шпаније, није имала грађански рат”, бес га чини се није прошао. Истина сада је усмерен у другом правцу.

За разлику од претходних парламентарних избора, када је ЛДП сарадњу са Демократском странком условљавао испуњењем низа захтева, сада су, судећи бар по изјава које ових дана дају, више него спреми за договор. И баш сада, међутим, ЛСВ почиње са „прозивањем” за оно што су радили у прошлости.

– ЛСВ неће бити монета за поткусуривање унутар фракција Демократске странке. За разлику од Чеде, ја никада нисам био члан ДС-а и немам разлога да мрзим ту странку – рекао је Ненад Чанак за наш лист. Будући да је лидер ЛСВ-а најавио да су предстојећи избори прилика за „коначни обрачун две Србије”, остаје нејасно да ли у „другу Србију” он данас убраја и своје дојучерашње коалиционе партнере.

А кад је већ реч о (не)принципијелности у српској политици, треба подсетити да је Чанак још колико септембра прошле године тражио смену тадашњег министра финансија, изјавивши да је за Млађана Динкића, са чијом је Г17 плус ЛСВ данас на заједничкој изборној листи, „питање останка у влади заправо питање опстанка на слободи”. Сходно таквом принципу, Чанак је за наш лист изјавио да недавни сукоб ЛСВ-а и ЛДП-а неће бити сметња за њихову сарадњу после избора.

-----------------------------------------------------------

Ставови

„Увек се заборавља правим речима објаснити да је на просторима Старе Србије, на Косову, Метохији, и у околним областима данашње Србије, Македоније, Црне Горе и Албаније, у последња три столећа, извршен геноцид Албанаца и Арбанаса над Србима. Стога Срби Косово и Метохију могу сматрати искључиво као област под страном и непријатељском окупацијом, где је извршен погром српског становништва, протеривање, преверавање, однародњавање, и уништење сакралних споменика највише уметничке вредности, затим, српске ратарске културе, и, у новије време, материјалних добара, пре свега индустрије.” (Никола Самарџић у „Погледи” 1991.)
„Поставља се питање шта конкретно, у години свог уједињења, нуди Европа, једнако себи и преосталом свету. И да ли они помпезно најављивани пакети уговора садрже и шта осим пуке бирократске демагогије и механизама капитулације пред удруженим силама прекоокеанске агресије новог поретка, наднационалног капитала, масонског зла, мојсијевске окрутности, ционистичког утилитаризма и неонацистичке идеологије заборава историје и укидања колективних, националних суверенитета и индивидуалних посебности.” (Никола Самарџић „Погледи” 1992.)

* * *

Србија мора прва да призна независност Косова, зато што би на тај начин учинила добар гест према Албанцима, према којима је дуго неговала крајње расистички однос, који је касније генерисао расизам Албанаца према Србима… (Самарџић, „Дани”, 2008.)

* * *

„Затворена у све своје границе, Србија је просјак пред богаташким вратима који, уместо да тражи помоћи и посла, одгриза сопствене удове”. (Самарџић, 2007, „Данас”)