Од рођака из света 2,7 милијарди евра

Процењује се да је грађанима Србије у 2016. години са разних страна света стигло око 2,7 милијарди евра. Реч је о такозваним дознакама из иностранства, односно новцу који су наши људи слали својима у земљи, као и о пензијама и инвалиднинама које су стизале на банкарске рачуне оних који су се вратили у отаџбину. У Народној банци Србије кажу да је за 11 прошлогодишњих месеци по основу дознака у земљу стигло 2,45 милијарди евра, што је за 6,4 мање у поређену са истим периодом претходне године. Како је сваког децембра, уочи Нове године и Божића, та девизна инфузија од „драгих наших” већа него осталих месеци, Србија је вероватно и лани од дознака укњижила 2,75 милијарди евра, што је годишњи просек од 2010. наовамо.

Ако је тачан податак да дознаке из иностранства у Србију стижу на адресе око 800.000 људи, у 2016. је сваком примаоцу стигло, у просеку, по око 3.370 евра, или између 370 и 410 евра по становнику, кажу у НБС.

У нашој централној банци напомињу да наведену суму дознака чини регистровани део – који у земљу стиже путем банкарских рачуна и брзог преноса новца – и нерегистровани део који се процењује на основу мењачких послова и кретања девизне штедње становништва.

За разлику од страних директних инвестиција које варирају, Србија од дознака сваке године остварује релативно стабилан нето девизни прилив. Годишње се креће око девет одсто бруто домаћег производа (БДП), што је вредности свега створеног, док су странци, на пример, у 2016. уложили око 1,9 милијарди евра, или 5,4 одсто БДП.

Колико Србији значи прилив девиза од њених грађана расејаних по свету и како се он троши?

Одговор на ова питања пружају резултати истраживања др Гаљине Огњанове и Марка Владисављевића, истраживача Фонда за развој економске науке (ФРЕН).

Никога не треба убеђивати да би се у Србији много теже живело без девиза које више од пола века редовно стижу од наших људи ,,на привременом раду у иностранству’’. Тај новац служи као неформална социјална помоћ, кажу аутори. Марко Владисављевић закључује да тај новац домаћинства која га примају штити од већег сиромаштва, јер у просеку чини трећину њихових укупних прихода.

– Чланови домаћинстава која примају дознаке у разговору са истраживачима најчешће су изјављивали да већину тог новца троше на основне потребе – храну, одећу, обућу и плаћање рачуна – каже Владисављевић. – Стари људи у селима тим новцем плаћају и лечење. Без разлике да ли живе у градовима или селима, сви истичу да би без тих пара њихов живот био много тежи. Ако би ова домаћинства остала без тих примања, држава би морала да преузме бригу о њиховој социјалној заштити, зато што дознаке не би могли да замене личном зарадом. Тај новац који стиже из иностранства штити многа домаћинства од веће социјалне рањивости.

Али, од дознака се граде и одржавају куће и станови, школују се деца. Девизни пензионери су велика подршка како својој деци, тако и унуцима. Овакав обилан и стабилан прилив девиза благотворно делује и на платни биланс земље. Да није дознака, тврде упућени, Србија би се протеклих деценија много чешће суочавала са „бауком банкрота”. Др Владимир Гречић, један од најбољих познавалаца наше миграције, указује да је недопустиво мало девизних дознака уложено у продуктивне инвестиције, које доносе доходак и отварају нова радна места. У првој деценији овог века дијаспора је директно инвестирала 550 милиона долара у српску економију и оснивањем малих и средњих предузећа запослила око 25.000 људи.

Према резултатима истраживања Гаљине Огњанове, прилив дознака из иностранства ће расти до краја ове деценије, али ће се истовремено повећавати и број емиграната из Србије. Стручњаци процењују да ће повећање миграције од 12 одсто донети раст дознака за петину.

Занимљиво је да примаоци дознака оцењују да су последице одласка наше деце у иностранство лоше – „зато што одлазе најобразованији”, док стручњаци сматрају да ће те последици бити позитивне. Струка верује да ће у наредних четири-пет година дознаке утицати на пораст запослености, а страх да једног дана може да пресуши прилив новца из туђине, подстакнуће децу „гастарбајтера” да мање седе по кафићима и да тај новац искористе да покрену неки посао.

Према табели Светског економског форума, Србија је на последњем – 140. месту, по способности да задржи образоване кадрове, што значи да је прва по „одливу мозгова”.

Подаци Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) казују да број оних који одлазе из Србије стално расте и више је него удвостручен од 2007. до 2014. године, када је из земље отишло рекордних 58.000 људи.

Упућени тврде да овај негативан тренд може да заустави само поновна индустријализација земље.