Андора се одриче етикете „пореског раја”

Сваке године на празник Светог Карла Боромеа породице које воде главну реч у банкарству ове планинске државице састају се да оцене економску ситуацију за ту годину. Али чак ни свеци нису могли да поправе атмосферу на последњем таквом скупу. „Банкари морају да стегну каиш”, рекао је извештачу „Њујорк тајмса” Анотини Арменхол Алеис, генерални директор Удружења банака Андоре.

Кнежевину Андору чине три узане долине у Пиринејима у облику слова ипсилон. Уклештена је између Француске на северу и Шпаније на југу.

Андора је последњих година доживела процват највише захваљујући туризму. Прошле године је забележена посета 11 милиона туриста. Неки су дошли на скијање или планинарење, али највише је било излетника из Шпаније и Француске и других крајева света за које је ова мала земља, чланица УН од 1993, нека врста планинског тржног центра.

Пошто нема пореза на приход и има ниске порезе за трговину, Андора је жртвовала шарм да би развила економију. Обилазница око престонице је нека врста тржног центра, где се велике дјути фри радње надовезују једна на другу. У главним улицама продају се швајцарски сатови, француски парфеми и лекови без рецепта по ценама као на распродаји. У околним местима као што су Енкамп и Канило начичкане су нове вишеспратнице подигнуте на месту старог градског језгра.

У Андори има само пет банака са укупно хиљаду и по запослених. Како се економија захуктавала, бележен је раст од девет одсто годишње. Цветала је грађевинска индустрија, ницали су хотели, скијашке колибе, тржни центри и стамбени блокови, а банке су све то финансирале.

За све је била потребна радна снага, па су нагрнули радници из Шпаније, Португалије, Француске и других земаља. Од 1986, број становника се безмало удвостручио на 82.000 становника, од чега су само трећина Андорани.

Међутим, у последње време се све успорило. Прошла зима је била практично без снега, што је нанело штету ски-центрима и смањило број туриста.

Осим тога, домаће банке су доспеле у светске вести. Раније су профитирале захваљујући томе што су гарантовале тајност страним клијентима који су овде чували новац, скривајући га можда да би избегли плаћање пореза код куће.

Међутим, од прошлог месеца порески рајеви попут Андоре нашли су се у центру пажње после акције немачких власти против утајивача пореза. Информације једног банкара из Лихтенштајна показале су да је на стотине Немаца тамо имало тајне фондове вредне више милиона долара.

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), чије је седиште у Паризу, ставила је Андору заједно са Лихтнштајном и Монаком, на листу „некооперативних пореских рајева”. Циљ Андоре је да буде скинута са те листе. „Не желимо етикету пореског раја”, каже Арменгол, бивши министар спољних послова.

Кабинет је усвојио пакет закона који су по много чему револуционарни. Први пут ће компаније морати да воде књиге, а биће укинута и забрана за страна улагања, пише „Њујорк тајмс”.

Суверенитет Андоре као европске микродржаве датира из времена Карла Великог, који је у деветом веку отео ову пиринејску област од Мавара. Ту је 1950. живело само 6.000 Андорана, а струја је уведена 1935. када је електрана изграђена на реци Валири. Пут до шпанске границе асфалтиран је тек 1959.

Вековима је Андора била кнежевина којом су управљали шпански урхелски бискуп и француски световни поглавар. Сваке године су Андорани као знак лојалности поклањали овим великодостојницима шунку, хлеб и вина.

Међутим, 1993. Андора је усвојила демократски устав и изабрала парламент. Урхелски бискуп и председник Француске и даље су шефови државе, мада су им дужности углавном церемонијалне. Укинуто је и традиционално даривање.

Али да не би дошла тешка времена неопходне су промене. „Људи памте само оно добро. Не сећају се какви су били путеви”, каже министар финансија Феран Марапеј Лукас.

„То ће захтевати и нови приступ. Пошто живимо у планинама постоји известан индивидуализам. Као да смо били мали, а сада смо порасли. За нас је све то ново”, објашњава Пилар Ескалер Панела, председник Трговинске коморе Андоре.

Ј. К.