ЕУ данас као Југославија уочи распада

БЕРЛИН - Са националистичким смутњама, економском кризом и поделама, Европска унија данас, 25 година после потписивања споразума у Мастрихту, личи на Југославију крајем 1980-их, пише „Дојче веле”, уз оцену да се ЕУ мора оспособити да заиста сложно делује, иначе ће пропасти.

Немачки портал тврди да је уједињена Немачка у Мастрихт донела као мираз не само своју економску силу већ и историјски условљену слабост, те да је, као „политички патуљак”, пренела ту особину и на ЕУ, а као пример наводи одсуство доследног спољнополитичког става на Балкану.

„Можда нико и није био у стању да у годинама после Мастрихта одмах схвати какве су грешке Европској унији стављене још у колевку, али ако оне буду игнорисане, то би могло довести до краја Уније”, упозорава се у тексту.

ДВ оцењује да је „један од прастарих грехова ЕУ била неспособност да правилно процени југословенску кризу, да превентивно делује и спречи рат или да изврши озбиљан миротворан утицај после избијања сукоба”.

Како указује, управо је Европска заједница у време распада јужнословенске државе - а то је било време рођења ЕУ - била недоследна у заступању прокламованих вредности.

Овај портал истиче да је у време хладног рата Западна Немачка била „и привредни див и политички патуљак”.

„Та особина се у Мастрихту пренела и на ЕУ. За ових 25 година патуљак није ни мало порастао. Потпуно су заказале и повремене терапије с безбедносним и спољнополитичким хормонима раста. Рецимо, још увек не постоји консеквентна спољнополитичка линија на Балкану. А такозвани Западни Балкан, препуштен себи, периодично се враћа својим трибалним коренима”, истиче се у тексту.

На унутрашњем плану, оцењује ДВ, Унији недостаје способност постизања консензуса.

„Тврд став Немачке у светској финансијској кризи као и великодушност Берлина за време избегличке кризе можда јесу производ тренутне немачке финансијске и хуманитарне логике. Али, немачка доследност у тој логици делује на очување мира у кући као трајни токсин”, објашњава портал.

Токсичност се, указује ДВ, могла развити јер су оба става дошла на крају, а не на почетку лошег развоја догађаја, а као пример наводи то да су приликом пријема Грчке у еврозону западне земље Атини глатко прогледале кроз прсте, а исто се десило приликом пријема Бугарске, Румуније и Хрватске у ЕУ.

„Даблински споразум по којем избеглице могу тражити азил само у земљи у коју су први пут крочили на тло ЕУ годинама је штитио Немачку преоптеретивши средоземне земље. Тврдоглаво игнорисање те чињенице направило је од Медитерана масовну гробницу, а од сиријске трагедије - европску избегличку драму”, наводи се у тексту.

Констатујући да актуелно стање ЕУ све више подсећа на Југославију уочи распада, ДВ наводи да, ако се катастрофа у бившој Титовој држави може свести на једну формулу, онда она гласи: перманентна редукција југословенског друштва на наводне заједнице порекла у комбинацији са економском кризом.

„Политичке и економске противречности су се преко ноћи вулгарно етнизирале. Тада је то у очима западних посматрача изгледало као атавизам, одступање од главне струје историјског напретка. Нажалост, 25 година после свега мора се констатовати да је распад Југославије означио почетак, а не крај једног кобног тренда”, истиче немачки портал.

ДВ предлаже „једноставну спасоносну формулу": требало би да се земље које чине Унију удруже у сложну заједницу вредности и тако доследно наступе према окружењу, али и да примењују истинску солидарност унутар Уније, и то из спознаје да је боље на време улагати него после интервенисати.

„ЕУ мора достићи стварну солидарност, финансијску одрживост за све чланице и оспособити се да заиста сложно делује, иначе ће пропасти”, закључује немачки портал, уз упозорење да је времена све мање – преноси Танјуг.