Ко им је украо сахрану

Чланови Удружења за посмртну помоћ „Београд”, њих 350, који су годинама плаћали месечну чланарину рачунајући да ће она бити довољна за трошкове последњег испраћаја новац су бацили у бунар. То значи да им паре неће бити враћене јер је удружење у ликвидацији и на рачуну их више нема, тврди Драган Здјелар, његов председник од јуна 2015. године. Он каже да финансијски проблеми нису од прошле недеље када је ова прича доспела у медије под притиском чланова, махом пензионера, који су у седишту удружења у Рузвелтовој улици затекли замандаљена врата и обавештење о ликвидацији. Неки од њих новац уплаћују од оснивања 1987. године и с правом сумњају да су преварени и остављени на цедилу.

Њихово мишљење не дели Здјелар.

– Није реч о превари. Трошкови сахране су од 2012. скочили 300 посто са 19.000 на 60.000 и од чланарине 350 људи ми нисмо могли да покријемо све обавезе. Да нормално функционишемо потребно нам је најмање 1.000 чланова, на шта смо указивали у више наврата. Било је предлога да се повећа чланарина, али ко би месечно издвајао 1.000 динара ако има минималну пензију. Са свим одлукама упознати су и Скупштина у којој је сваки члан и Управни одбор удружења – истиче Здјелар.

Сада су на потезу, додаје, Пореска управа и Агенција за привредне регистре која ће прочешљати пословање удружења и било ко да сумња на превару нека пресавије табак, изричит је Здјелар.

Увидом у финансијски извештај на сајту АПР-а види се да се удружење, које је и даље активно, издржава искључиво из чланарине и по том основу је 2015. приходовало 1,12 милиона динара. За струју дало је 13.000 динара. За плате једног запосленог, Здјелар каже да то није он него жена чије име није хтео да открије, потрошено је 639.000 динара што је више него за годишње трошкове сахрана које су платили – 278.000 динара. Дугорочне обавезе, односно дуговање је 3,47 милиона динара. У јавним документима на сајту АПР-а стоји и то да је на седници Скупштине удружења 12. фебруара 2016. усвојен финансијски извештај за 2015. и да је пословни резултат нула динара.

– Не дугујемо за закуп пословног простора, рачуне за телефон и струју смо измирили – истиче Здјелар и додаје да је он једини члан који је највише оштећен.

– Моје погребно предузеће је пружало техничку подршку удружењу – додаје, али не жели да прецизира о чему је реч.

Нејасно је зашто је помагао удружењу, ако је, како каже, био само на губитку.

Да Здјелар има погребно предузеће јуче је екипи „Политике” која никога није затекла у канцеларији удружења преко пута Новог гробља потврдио и комшија чија се фирма налази у истој згради.

– Драган има предузеће у Батајници. И годинама је још као члан Управног одбора покушавао да удружење изведе на зелену грану. Чак је новац од своје фирме трошио да закрпи финансијске рупе у буџету. Слао је дописе члановима, а на Скупштину дође њих троје, четворо без конкретних предлога за излазак из кризе. Здјелар и једина запослена у канцеларији покушали су да помогну тако што су настојали да у посао укључе и осигуравајућа друштва. Али чланови то нису желели, јер је реч о људима старије животне доби – истиче комшија.

Као добро обавештен саговорник каже да је удружење осамдесетих година прошлог века основао тадашњи директор Новог гробља.

– То је било добро решење за грађане јер су за релативно мале паре могли да плате сахрану. Али ситуација се драстично погоршала за време инфлације деведесетих, а од тада се број чланова са око 2.500 смањио на садашњих тристотинак – сведочи он.

Помоћ тражили и од „Огња”

Драган Здјелар тврди да се обраћао за помоћ и Крематистичком удружењу „Огањ”, које такође има солидарни фонд за сахране, како 350 корисника удружења за посмртну помоћ „Београд” не би остало без укопа. То су јуче потврдили и у „Огњу”.

– Предложили су нам да преузмемо обавезе према њиховим члановима. За трошкове сахране нашег члана потребно је између 75.000 и 95.000 динара. То би значило да ми науштрб наших корисника испуњавамо обавезе према њиховим и у питање доводимо пословање „Огња” – каже Маја Николић, секретар Удружења „Огањ”.

Оштећени из Удружења „Београд” добро су дошли у „Огањ”, каже Николићева, али под условом да уложе у њихов солидарни фонд.