Транзиција, конституција и избори

Није вам лако ако живите у земљи у којој вас са свих страна уверавају да сте у држави лењиваца, лажљиваца, хуља и лопова. Од председника владе до претпоследњег трамвајџије (или професора универзитета), непрестано слушате приче о преварама, подвалама и отимачинама опозиције, власти, претходне опозиције или претходне власти... Готово без изузетка сваки успех (осим спортског) објашњава се издајом, крађом или већ некаквом муљавином, а сваки неуспех се оправдава завером, клеветом или маркетиншком подвалом.

Верујем да вам није лако да живите у земљи у којој свој патриотизам морате да доказујете пљувањем по уставу и прижељкивањем његове што скорије промене (што никако није случај у државама – метрополама). Или да, као донедавно, своју посвећеност „прогресу и реформама“ показујете окретањем леђа и звиждањем државној химни. На изненађење многих, код нас су промене „менталног склопа“ у том правцу ишле, до сада, релативно лако. Као што и оправдавање различитих облика издаје, судећи по написима у медијима, често наилази на разумевање јавности.

Способност да се, изненада, „преврне ћурак наопако“ постао је, не без разлога, образац политичког понашања. Можда зато многи овдашњи гласачи живе у потајној нади да ће, у одлучном тренутку, премијер подвалити својим глобалистичким командантима и саветницима (он је доказао да то уме, зар не?) и српски брод хитро окренути према Русији, која, за разлику од евроатлантских пријатеља, српску нацију (и државу) не доживљава као препреку коју треба уклонити с пута развоја „слободног света“. Ослоњени на ту наду гласачи ће, вероватно у великом броју, на председничким изборима гласати за кандидата владајуће партије, сасвим независно од тога да ли ће ММФ и Светска банка бити задовољни ниским нивоом буџетског дефицита или довољним степеном задужености наше Републике.

Сведоци смо историјског сукоба глобалистичког и империјалистичког модела, а сваки преокрет у том процесу, као што је показао Драгољуб Којчић у „Политици” 6. фебруара („Конституција уместо транзиције”), могуће је, језиком агитпропа, приказати као конституцију, или нови почетак, али ме је страх да процес транзиције ка глобалистичком моделу не зависи од резултата било којих избора у Србији.

Универзитет „Сингидунум“