Уручена Вукова награда

Добитници Вукове награде за 2016. годину су композитор и музички педагог Мирољуб Аранђеловић Расински, теолог Драган Вукић, ОШ „Браћа Аксић” у Липљану, диригент мр Ђорђе Павловић, историчар уметности и директор Народног музеја у Чачку Делфина Рајић, молекуларни биолог проф. др Елизабета Ристановић.

Вукова награда је припала и културном посленику и председнику општине Александровац др Југославу Д. Стајковцу, драмској уметници Љиљани Стјепановић, ликовној уметници Загорки Стојановић и драмском писцу Миладину Шеварлићу.

Изузетну Вукову награду Извршни одбор КПЗ Србије доделио је Гимназији „Вељко Петровић” у Сомбору, књижевнику и научнику др Миодрагу Матицком и Народном позоришту Ужице, док је Повеља за активности на очувању културног и националног идентитета српског народа у Црној Гори припала Српском националном савјету Црне Горе.

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић подсетио је да се у предпериклово доба говорило да „ако Атина остане без обућара, ићи ће боса, ако остане без кројача, ићи ће гола, а ако остане без културе и образовања, онда Атине неће бити”.

Председник КПЗ Србије Љубивоје Ршумовић је у својој беседи, коју је назвао „свечарски лавеж док каравани пролазе”, приметио да се на Балкану мали народи свађају око језика и ћирилице.„Док се у свету велике силе надмудрују око глобалних проблема нишанећи једна у другу бојевим главама, на Балкану се мали народи гуремају и свађају око једног језика и ћирилице бацајући једни на друге погрде и анатеме”, казао је он.

Подсетивши да је Вук Караџић рекао да је „језик хранитељ народа”, Ршумовић је констатовао да народи, „новонастали из верских и територијалних разлога и погодности, желе да имају само свог хранитеља”.„Црногорци хоће залогај српског језика, али да га зачине својом мирођијом. Бошњаци би хтели своју порцију, али заслађену халвом и халалом, па им се и једнима и другима придружују Хрвати којима смета ћирилично рухо српског језика”, рекао је он.

У име награђених захвалила је Љиљана Стјепановић – преноси Танјуг.