Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пет корака до ЗСО

​Хашим Тачи тражи да албански правници пишу статут Заједнице српских општина, а Марко Ђурић подсећа како је по Бриселском споразуму то посао представника Срба на КиМ, а не приштинских политичара
Пет корака до ЗСО
Грачаницa: ипровизована пијаца на улици (Фото Живојин Ракочевић)

Два дана након што је срушен потпорни зид код моста на Ибру и свега неколико сати од почетка радова у будућој пешачкој зони у Косовској Митровици, косовске власти су најавиле да ће почети са оснивањем Заједнице српских општина. Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић јуче је ипак подсетио Хашима Тачија и Ису Мустафу да у складу са Бриселским споразумом ЗСО треба да формирају Срби у покрајини, а не албански политичари.

Како до Заједнице српских општина
1. Косовска влада доноси декрет
2. Уставни суд Косова одлуком потврђује декрет и на тај начин уводи ЗСО у правни систем покрајине
3. Управљачки тим, који чине четворица Срба, израђује нацрт статута ЗСО и доставља га Бриселу
4. Делегације Београда и Приштине у Бриселу усаглашавају детаље статута
5. Оснивачка скупштина ЗСО

Упркос Бриселском споразуму из априла 2013, Приштина је уз помоћ спонзора косовске независности вешто избегавала да омогући формирање Заједнице српских општина на КиМ. Али, после скоро четири године од договора у седишту ЕУ, изгледа да је том одлагању дошао крај. О одлуци да се крене у формирање ЗСО, аутономије унутар Косова, која је од велике важности за локалне Србе, договорили су се председник и премијер Косова Хашим Тачи и Иса Мустафа и председник косовске скупштине Кадри Весељи. Како је јавио РТК 2, они су одлучили да на дневни ред ставе ЗСО, што је прва најава косовских званичника а да то није непосредно условљено распуштањем „преосталих српских паралелних структура” или неким другим политичким разлозима. Тројица најважнијих званичника Косова су послали поруку да ће бити направљени кораци који ће омогућити потпуну интеграцију српске заједнице у косовске институције, што ће довести до консолидације државности и суверенитета Косова.

Албански политички представници са Косова слажу се да заједница буде формирана у складу са Бриселским споразумом, али траже да се поштује одлука уставног суда Косова који је оспорио неке кључне одреднице будућег ЗСО, с чим се не слажу у Београду. Хашим Тачи такође тражи да албански правници пишу статут ЗСО, што је у супротности са Бриселским споразумом којим је предвиђено да то ради управљачки тим који чине четворица Срба, што је вероватно највећи проблем за косовске власти. Марко Ђурић наводи „да Србију одлуке приштинског уставног суда не обавезују, нити интересују и Београд не прихвата једнострано мењање постигнутих споразума. Такође, веома поштујемо свачију улогу у овом процесу, али нећемо прихватити да било ко прекраја оно што је недвосмислено договорено у Бриселу”, нагласио је Ђурић.

Коментаришући ове медијске наводе да су се косовски сагласиле да започне формирање ЗСО, Марко Ђурић сматра да то подсећа на неку врсту политичке игре. У тој игри, како је навео, Срби на Косову и Метохији треба да буду, у политичком смислу, подвргнути косовској власти и понижени.

„То није онај начин формирања ЗСО који је договорен у Бриселу и који Срби очекују. ЗСО треба да буде формиран на основу споразума који је договорен између Београда и Приштине. Њу треба да формирају српски представници на КиМ, а не албански политичари”, истакао је Ђурић.

Додао је да не би било ничег чудног да су њих тројица најавила формирање заједнице албанске општине, али да, како каже, говоре о формирању ЗСО, као нечим чиме они треба да се баве, то није оно што је њихов посао.

Каже да је видљива намера Приштине да искључи српску страну и званични Београд из процеса дијалога. „И то је један од разлога зашто су у претходним данима вештачки генерисали кризе и сада оваквим понашањем само потврђују своју намеру да покушају да нас искључе, међутим то неће функционисати на тај начин”, поручио је директор Канцеларије за КИМ.

Да ће после рушења спорног зида почети решавање питања ЗСО и других споразума прва је саопштила шефица Канцеларије ЕУ на Косову Наталија Апостолова.

„Радујем се почетку разговора о формирању Асоцијације општина са српском мањинском заједницом, и то у истом духу у којем је проблем са зидом решен. Надам се да ћемо имати врло добре резултате”, рекла је она у уторак приликом обиласка радова на рушењу зида у Косовској Митровици.

Осврћући се на питање формирања ЗСО председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун је констатовао да Тачи, Мустафа и Весељи немају шта да се залажу за оснивање ЗСО, већ како наводи, треба да ураде оно шта је договорено.

„Косовска влада прво треба да донесу обавезујућу уредбу коју треба да потврди уставни суд Косова”, наглашава Дрецун.

Он је упозорио да уколико Албанци не ураде шта је потребно да се формира заједница, процес нормализације се топи, нестаје, имаћемо прилично велики хаос и враћање на ситуацију која никоме није потребна.

Четворочлани управљачки тим

Управљачки тим за успостављање Заједнице српских општина који би требало да пише Нацрт статута први пут је јавности представљен 8. септембра прошле године у Бриселу када су на техничком нивоу разговарале делегације Београда и Приштине. Тим чине представници српских општина са севера и југа Косова: Игор Каламар, Дејан Радојковић, Винка Радосављевић и Светислав Дурлевић.

Портпаролка високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Маја Коцијанчич тада је изјавила је да су се представници ЕУ састали са управљачким тимом за ЗСО и да даљи кораци у формирању ЗСО треба да буду размотрени у оквиру дијалога Београда и Приштине у Бриселу.

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

neobavesten
Jedna reč lebdi u javnom prostoru, ali novinari nikako da je napišu povodom tzv. Briselskih sporazuma. Ako neko ko se zakleo na Ustavu države u kojoj je izabran, krši njegove članove, onda je to: IZDAJA!
Inicijativa
Pa, šta čekate gosp. Marko (Kraljeviću), ako Srbi u pokrajini treba da formiraju ZSO i formulišu NACRT STATUTA ZSO po Briselskom dogovoru od pre cetiri godine? Takav nacrt Statuta ZSO mogao bi biti predmet usaglašavanja stavova Prištine i Beograda posredstvom neutralnog mirovnog posrednika EU u Briselu. ML
omnia mea mecum porto
Ma, ko će Srbiju uopšte više pitati za nešto? SVe što su htjeli to su i dobili (EU+Albanci). Faktičko stanje je Kosovo-republjik!
Alisa
Ne razumem zasto Srbi vec nemaju napisan prvi nacrt tog sporazuma o Srpskim opstinama i zasto ga vec nisu dostavili Briselu i Pristini.
Građanin obični
Pitanje na mestu. Verovatno zato što od silnih stručnjaka u ovoj vlasti nemamo nikoga ko bi napravio nacrt a još manje da ga tokom pregovora bistri. Niti hoće niti znaju. Dovoljno je setiti se da smo se naplaćali silnih penala za odobrene kredite svetske banke i mmf-a, jer nema ko na državnom nivou da uradi odgovarajuće projekte.
Boki
По свим изгледима, не пет, а биќе можда и нешто више од 555 корака...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.