Одлука о изручењу Харадинаја – 2. марта

Лидер Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај противио се пред Апелационим судом у француском граду Колмару изучењу Србији, а потом навео да је случај потпуно политички.

Иако је рочиште поводом захтева српских правосудних органа за Харадинајево изручење нашој земљи окончано, одлука француског истражног одељења које поступа у овом случају биће саопштена 2. марта.

Апелациони суд у Колмару одлучује о испуњености услова за изручење које предвиђа Европска конвенција о екстрадицији која не орочава доношење одлуке, док се поступак одлучивања тог суда води у складу са процесним законима Француске.

„Уколико Апелациони суд у Колмару да негативно мишљење о захтеву Србије, изручење Харадинаја неће бити могуће”, напоменула је Ди Роса.

После тога, Харадинај ће бити слободан да напусти Француску, а Србија не би имала право да се жали на одлуку.

Уколико, пак, Апелациони суд утврди да су испуњени услови за изручење Харадинаја, коначну одлуку донеће француска влада, навела је портпаролка суда у Колмару.

Харадинајев адвокат Аријан Кочи изјавио је недавно да ће оптужбе против Харадинаја на суду представити француски тужилац, док ће српска страна учествовати у својству посматрача.

Потпредседник владе Расим Љајић рекао је прексиноћ гостујући на Радио-телевизији Војводина да би био изненађен уколико би суд у Француској донео одлуку да Србији изручи председника Харадинаја. Љајић сматра и да уколико суд одлучи да пусти Харадинаја Влада Србије треба да остане на свом становишту и да не одустаје од потернице.

Харадинај је, подсетимо, ухапшен 4. јануара на аеродрому у Базелу, на француској страни, на основу међународне потернице коју је за њим 2004. године расписала Србија због злочина почињених на Косову и Метохији током 1999. године.

Одлуком суда у Колмару, бивши косовски премијер, пуштен је на слободу седам дана по хапшењу. Иако се спекулисало да је из притвора пуштен уз положену кауцију, српска министарка правде Нела Кубуровић је то демантовала.

Наредбом о спровођењу истраге српско Тужилаштво за ратне злочине Харадинаја терети за злочине из јуна 1999. године. Адвокати бившег косовског премијера су по хапшењу тврдили да он не може да одговара пред српским судом јер је за та дела раније правоснажно ослобођен пред Хашким трибуналом.

Међутим, надлежни у Србији су то убрзо демантовали, образлажући да га је Хашки суд ослободио одговорности за злочине из 1998. године.

Према наводима наредбе о спровођењу истраге Тужилаштва за ратне злочине, Харадинај се терети за најмање 76 убистава. Међу убијенима је било и деце, а неку од њих је, према наводима тужилаштва, Харадинај лично усмртио. Бивши косовски премијер терети се и за брутална силовања и мучења.

Последње проширење истраге против њега, односи се на 13 жртава, а целокупна документација достављена је суду у Колмару.

Марко Ђурић, директор владине Канцеларије за Косово и Метохију, јавно је на конференцији за новинаре саопштио најјезивије детаље наредбе о спровођењу истраге, попут оних да су Харадинајеви саборци двонедељној беби одсекли главу и када је Харадинај силовао девојчицу.