Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Таблоид „Дејли мејл” непоуздан извор за „Википедију”

Интернет енциклопедија забранила цитирање британског листа због тога што недовољно проверава чињенице, бави се сензационализмом и чак објављује чисте измишљотине
Таблоид „Дејли мејл” непоуздан извор за „Википедију”
„Википедија” забрањују навођење „Дејли мејла” као извора података у чланцима (Принтскрин)

Уредници „Википедије” означили су познати британски таблоид „Дејли мејл” као непоуздан извор информација и забранили ауторима чланака ове интернет енциклопедије да га цитирају.

Како пише „Гардијан”, овај потез је прилично неуобичајен за отворену енциклопедију у којој сваки корисник интернета може да исписује нове чланке и допуњује већ објављене.

Своју одлуку уредници су објаснили тврдњом да су на основу вишегодишњег искуства утврдили да је реч о медију који је стекао лошу репутацију јер недовољно проверава чињенице, бави се сензационализмом и понекад чак објављује чисте измишљотине.

Фондација „Викимедија”, која стоји иза сајта „Википедије”, навела је у саопштењу да су о забрани цитирања „Дејли мејла” расправљали још од почетка 2015. године и да су на крају закључили да је лист генерално непоуздан, због чега забрањују навођење његовог имена као извора података у чланцима, поготово уколико постоји и други поузданији извор.

Аутори су замољени да постојеће наводе „Дејли мејла”, који је на страницама на енглеском цитиран око 12.000 пута, замене другим релевантнијим извором.

Они који су се противили овој забрани, сматрали су да је таблоид понекад и поуздан, али и да постоје и друга издања која су такође непоуздана, али ипак нису забрањена, те да је чак и у угледним медијима било нетачних података.

„Википедија” је основана 2001. године и постала је један од најпосећенијих интернет сајтова. Према правилима, свако може да објави чланак или да измени постојећи, и то засновано на поузданим, јавно објављеним изворима на основу којих су „покривена” и већинска и мањинска, опречна гледишта. Ако о неком појму нема релевантних извора, „Википедија” о томе неће објавити чланак.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

baja patak
Kada pogledate pojam nacionalista na vikipediji na srpskom treba svakog nacionalistu da bude sramta sto se svrstava u tu grupu. Na engleskom nacionalista je onajkoji voli svoju naciu i tacka.
sozgas
Mozete da vidite i da postoje dve definicije nacionalizma, gradjanski i etnicki. Ako bi ste bili ljubazni da kazete na koji ste mislili, pa da onda stavite "i tacku"?
Бане
А, Википедија потпуно непоуздана за све остале. Само најновијим нацијама је стало до Википедије, тамо лако може да се плати и уређује како коме одговара. Само треба знати праве људе.
Боривоје Банковић
У Србији би то требало да важи за деведесет посто дневних "новина". Поготово оних које излазе на 16 страна формата А4, са огромним сензационалистичким насловима као што су "скандал", "хорор", "блам", "мајка храброст", "родитељи из пакла" и слично.
fi 6
Mogli bi i CNN da zabrane, lažu ko nikad ranije...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.