Чекајући да Вучић преломи

Председнички избори морају бити расписани најкасније 2. марта, тако каже закон, а све остало је, у овом тренутку, непознаница и предмет нагађања – од тога када ће бити одржани и ко ће се борити за фотељу на Андрићевом венцу, до тога хоћемо ли истовремено ванредно бирати и посланике. Све поменуте непознанице зависе од одлуке Александра Вучића, премијера и лидера СНС-а, који је још пре месец дана најавио да ће заједно с Томиславом Николићем, председником Србије, на Сретење, 15. фебруара, објавити шта је одлучено.

Вучићева изјава да до наведеног датума неће говорити ништа о томе ко ће бити председнички кандидат напредњака, чега се држи, подстакла је, утисак је, све – од медија до коалиционих партнера и опозиционара – да се интензивније баве изборима. Медији сваког дана „откривају” шта је Вучић одлучио, па је данас „дефинитивно преломио – неће бити ванредних парламентарних избора”, а дан касније исти „Вучић оставио могућност ванредних парламентарних избора”.

„Преламани” су и датуми за председничке изборе – прво су били 9. априла, што је, како су изјављивали и Вучић и Николић, било врло вероватно, све док Станислава Пак, саветница за медије председника Николића, у време кад је Вучић био у иностранству, није изјавила да ће бити 19. марта. Овај датум се задржао неколико дана, да би се поново вратили на 9. април, као потпуно известан, па је поново могла да се захукта прича о кандидату СНС-а и Вучићевом вагању да ли да подржи Николића или да се сам кандидује.

Док је Вучић такорећи сваког дана понављао да ће одлуку о кандидату саопштити кад буде донета, главне звезде у медијима постали су неки функционери његове странке и коалиционих партнера. Зорана Михајловић је прва јавно рекла да Вучић мора да буде кандидат, јер само он може да победи у првом кругу.

Придружио јој се и Небојша Стефановић, док су остали напредњаци истицали да ће свој предлог изнети на страначким органима. Александар Вулин, лидер Покрета социјалиста, придружио се позивима Вучићу да се кандидује, али је касније „ревидирао”, па оставио могућност да подржи и Томислава Николића, уколико СНС одлучи да га кандидује. Михајловићева, међутим, не посустаје – сваког дана кандидује Вучића.

Вучићеви коалициони партнери из СПС-а и ЈС-а су сложни – подржаће само Вучића, а ако СНС кандидује неког другог, онда ће Ивица Дачић у председничку трку. Лидер ЈС-а Драган Марковић Палма је и припретио Дачићу: „Ако нећеш ти, кандидоваћу се ја, коалиција СПС-ЈС мора да има свог кандидата.” Марковић не мора да брине, Дачић је јуче за РТС одлучно рекао: „Заједнички кандидат може да буде само Вучић.”

Дачић је прокоментарисао и медијске спекулације како ће Томислав Николић да се кандидује и ако не буде имао подршку СНС-а, рекавши: „Једва чекам да се Николић кандидује без подршке СНС-а и Вучића. У том случају лично ћу подржати Вучића и победиће у првом кругу.” Расим Љајић, лидер СДПС-а, не оглашава се много овим поводом, али је и он оставио могућност да се кандидује. Милан Кркобабић, лидер ПУПС-а, стално понавља да ће подржати сваког кандидата кога предложи СНС. Јуче се огласио и Милош Вучевић, потпредседник СНС-а, који је за ТВ Пинк рекао да ће странка одлучити о кандидату, али да ће он лично предложити Вучића.

Таман су се сви опет занели у „кандидовање”, а „Информер” открива, и то од извора из кабинета Маје Гојковић, председнице парламента, која расписује председничке изборе, да ће она то учинити 2. марта, а да ће избори бити 30. априла. Тада би, можда, могли бити одржани и ванредни парламентарни избори, јер је, пише овај лист, Вучић оставио ту могућност. Проблем с 30. априлом као датумом одржавања председничких избора, међутим, лежи у закону.

Закон о избору председника републике каже да се избори „расписују 90 дана пре истека мандата председника републике, тако да се окончају у наредних 60 дана од дана расписивања избора”. Томислав Николић положио је заклетву 31. маја, а од тог датума почео је да му тече петогодишњи мандат. Дакле, председнички избори морају бити расписани најкасније 2. марта и одржани (први и други круг) до 1. маја. Шта год тврдили „поуздани извори” из разних кабинета, другачије не може бити. Србија 1. маја мора имати изабраног председника, што значи да избори никако не могу бити заказани за 30. април.