Незапосленима исплаћено више новца

Новчана накнада за случај незапослености, утврђена на начин из члана 69. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености, не може бити нижа од 80 oдсто, нити виша од 160 одсто од минималне зараде утврђене у складу са чланом 111. став 2. Закона о раду (принцип бруто зараде). Другим речима Врховни касациони суд је потврдио мишљење Државне ревизорске институције да је Национална служба за запошљавање незапосленима исплаћивала износ накнаде увећан за 12 одсто.

Тиме је буџет оштећен за 1,3 милијарде динара колико је ненаменски потрошено за исплату већих накнада за случај незапослених. НСЗ је корисницима ове помоћи исплаћивао 12.096, уместо 10.747 динара. Након решења ДРИ које је по својој правној природи извршно Национална служба је почела да примењује нове основице, па самим тим и да исплаћује мање накнаде за случај незапослености. Али, тек тада су грађани, који су одједном добили мање износе на рачуну, помислили да су закинути. Пресавили су табак и тужили Националну службу за запошљавање. Међутим, судови по Србији почели су масовно да пресуђују против НСЗ, која је, опет, иако је иницијално направила грешку, у конкретном случају само покушала да је исправи поштујући решење државних ревизора.

Поједностављено речено, држава је погрешила, други државни орган је то уочио, грешка је онда исправљена, али су грађани тада помислили да су оштећени. Око 36.000 њих правну заштиту потражило је на суду. Према подацима НСЗ, основни судови у овим поступцима пресуђују у корист грађана. Међутим, у једном мањем броју случајева, основни судови пресудили су другачије, односно у корист Националне службе.

После овог замешатељства тражено је мишљење Врховног касационог суда. У образложењу свог става ВКС наводи да је пред основним судовима у Србији у току више десетина хиљада спорова корисника новчаних накнада за незапослене против Националне службе за запошљавање (НСЗ). ВКС још напомиње да су од основних судова у Аранђеловцу, Пријепољу, Нишу и Смедереву добили захтеве за решавање спорног правног питања. Реч је о методологији обрачуна накнаде за незапослене. Односно, судови су тражили одговор на питање да ли се минимална зарада као полазни елемент за обрачун новчане накнаде за случај незапослености обрачунава као минимална зарада без пореза и доприноса (нето), или као минимална зарада са порезом и доприносима који се плаћају из зараде (бруто). Основни суд у Пријепољу поставио је и питање разграничења надлежности управног органа и суда опште надлежности за исплату новчане накнаде по овом основу.

У покренутим споровима пред судовима оштећени потражују накнаду штете на име разлике од примљеног износа накнаде за случај незапослености до износа за који корисници овог права сматрају да им припада. Напомиње се да су парнице покретане у периоду након 14. марта 2012. године, када је НСЗ променила методологију обрачуна минималне накнаде снижавањем месечних износа, применом бруто принципа обрачуна минималне зараде. Начин обрачуна је измењен по препоруци Државне ревизорске институције (ДРИ) након ревизије завршног рачуна Националне службе за запошљавање за 2010. годину.

За математички обрачун евентуално постојеће разлике до припадајуће накнаде судови немају стручна знања, тако да су висину дуга утврђивали вештачењем преко судских вештака. Међутим, ВКС сматра да је методологија обрачуна у домену примене материјалног права и судске контроле.

ВКС је у свом правном ставу у овом случају „пошао од релевантних прописа из којих произлази да су зарада, минимална зарада и накнада за случај незапослености дефинисане законима као бруто категорије и да је минимална цена рада, садржана у структури минималне зараде нето износ без пореза и доприноса”.

Код чињенице да је најнижи износ накнаде за случај незапослености 80 одсто, а највиши 160 одсто минималне зараде, правилан је обрачун  накнаде за незапослене када је утврђен на основу члана 111. став 2. Закона о раду, према износу минималне зараде као бруто износа утврђеног применом минималне цене рада са порезом и свим доприносима који терете зараду.

Грађанско одељење ВКС закључило је да је „обрачун минималне накнаде за незапослене према минималној цени рада по радном часу без пореза и доприноса, или приписивањем само доприноса који терете накнаде за незапослене, у супротности са одредбама члана 70. став 2. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености. Став ВКС је да наведени члан и став Закона о запошљавању износ накнаде изричито везују за минималну зараду као упоредну, корективну и самосталну категорију.

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор Радослав Сретеновић јуче је за „Политику” казао да је у објављеном правном схватању Врховни касациони суд потврдио методологију обрачуна новчане накнаде коју је ДРИ препоручила Националној служби за запошљавање.

Сретеновић је истакао да је у налазу ДРИ у вези са утврђивањем висине новчане накнаде (Извештај о ревизији завршног рачуна Националне службе за запошљавање за 2010. годину, страна 152), Национална служба за запошљавање била у обавези да отклони утврђену неправилност, што је она и учинила.