Трампов окидач за валутни рат

Славиша Тасић, професор на Универзитету Мери у САД, истиче да се после победе Доналда Трампа на изборима много говори о валутама и да је то, за сада, најдиректнији ефекат који и Србија осећа. „Долар је у први мах ојачао у односу на евро због оптимизма који је последица Трампових најављених промена”, каже Тасић и подсећа да је Трамп најавио пореску реформу и дерегулацију.

Међутим, још није ништа конкретно урађено, ниједан закон није промењен, већ је више реч о најавама и председничким указима ограниченог домета, додаје.

После проглашења резултата америчких избора долар је ојачао па је највишу вредности достигао 20. децембра (један евро вредео је 1,03 долара). После тога је америчка национална валута почела да слаби и у неколико циклуса добијала и губила на вредности. Најнижу вредност долар је од почетка године достигао 2. фебруара (један евро вредео је 1,08 долара). Међутим, од почетка ове недеље долар поново расте у односу на евро, па је у понедељак, према подацима ЕЦБ-а, један евро вредео 1,07 долара.

– Тржишта реагују позитивно, амерички берзански индекси расту и то не само највећих фирми већ и нешто мањих и средњих предузећа којa су листирана на берзама. Постоји и један парадокс код јачања долара. Када земља са флексибилном валутом уведе царине то поскупљује њену домаћу робу, а поскупљење се најлакше изрази кроз јачање домаће валуте. Тако Трампове протекционистичке најаве такође јачају долар, односно дестимулишу амерички извоз и стимулишу увоз. Ако он стварно уведе неки вид царина, или посебног увозног пореза, о чему више говоре, онда такав вид заштите у ствари јача долар и делимично поништава ефекат заштите. То је занимљиво, јер ето, долар тренутно расте, и можда ће још порасти ако се ове мере уведу, противно вољи Трампове администрације – каже Тасић.

Након што је Петер Наваро, финансијски саветник Доналда Трампа и председник Националног савета за трговину САД, оптужио Немачку за манипулацију евром, тржише валута је реаговало новим слабљењем долара. Последњи подаци показују да се америчка валута опет опоравља у односу на евро. Што све значи да курс нервозно реагује на дневно-политичке промене . Поново се ових дана говори о валутном рату који заправо представља појаву када земље извозни ривали, покушавају извоз да стимулишу, намерним слабљењем валута.

 – Кина је, на пример, годинама држала валуту вештачки ниском да би поспешивала извоз. Али она већ неко време то не ради. У последњих неколико година кинеска централна банка је интервенисала чак у супротном смеру, односно подизала јуан. Код евра није реч о манипулацији у сврхе трговинског рата, већ је Европска централна банка (ЕЦБ) водила претерано рестриктивну монетарну политику све до 2014. године. То је непотребно јачало евро. А онда је ЕЦБ покренула програм квантитативних олакшица и због тога је евро мало слабији. Али то није урађено из спољних, него из оправданих унутрашњих разлога – јер је инфлација дуго била испод таргетиране стопе од два одсто – каже Тасић, који је иначе и аутор књиге „Шта је капитализам”.