Штајнмајер изабран за председника Немачке

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Човек који је већини Немаца омиљени политичар и оличење немачке дипломатије – Франк-Валтер Штајнмајер (61) – изабран је за новог председника Немачке.

За овог социјалдемократу и донедавног шефа немачке дипломатије гласала је убедљива већина од 931 члана Савезне скупштине, који чине 630 посланика Бундестага и 630 делегата 16 немачких савезних покрајина, међу којима су и еминентни глумци, спортисти, писци, певачи, новинари и бивши функционери.

Штајнмајеру је међу првима честитала немачка канцеларка Ангела Меркел, уручивши му цвеће. Он је био заједнички кандидат владајуће коалиције, односно њеног демохришћанског блока и Социјалдемократске партије, којој он припада. Осим тога, његову кандидатуру су подржали и опозициони Зелени и Либерал-демократска партија.

У свом говору Штајнмајер је рекао да би Немачка требало да преузме одговорност и служи као узор за остале земље.

„Немачка инспирише друге да буду храбри, не због тога што је све воде добро, већ због тога што смо показали колико земаља може да се побољша”, рекао је новоизабрани председник, при чему је индиректно указао на борбу против раста десничарских страна и анти-ЕУ осећаја широм Европске уније тако што је позвао Немце да бране слободу и демократију у ЕУ. „Ове вредности нису неповредиве, али ја само дубоко уверен да су јаке”.

Штајнмајеров мандат почиње 19. марта, а он је обећао да ће деловати као „противтежа тенденцијама безграничног поједностављивања”, назвавши такав приступ „најбољим леком против популиста”. Његов СПД нада се да ће његов избор бити и својеврсни подстрек њиховом канцеларском кандидату Мартину Шулцу на савезним парламентарним изборима у септембру, када ће се за место канцелара борити с Ангелом Меркел.

Штајнмајер годинама важи за једног од најпопуларнијих немачких политичара, али упркос томе, у трци за канцеларско место 2009. није успео да његов СПД добије довољно гласова, тако да он постане канцелар.

Овог седокосог политичара и његови неистомишљеници у Немачкој веома цене, јер важи за неког ко је прагматичан, разложан и без иједне афере у 25 година дугој политичкој каријери. Рођен је 1956. године у Детмолду, као син столара и фабричке раднице.

После матуре и служења војног рока студирао је право и политичке науке на Универзитету у Гисену, где се запослио као научни сарадник, а потом и докторирао право 1991.

Наредних седам година радио је у покрајинској влади Доње Саксоније као близак сарадник тадашњег покрајинског премијера Герхарда Шредера, који га је по избору за канцелара 1998. довео у Канцеларијат.

Годину дана касније, Штајнмајер постаје шеф Канцеларијата и шест година бива „сива еминенција” заслужна, како за многе реформе, тако и за контролу тајних служби и тајне спољнополитичке преговоре.

Доласком Меркелове на власт 2005, постаје први социјалдемократски шеф дипломатије после Вилија Бранта, а од новембра 2007. и вицеканцелар. Шеф дипломатије поново постаје и у трећем мандату Меркелове.

Ожењен је са Елке Биденбендер с којом има ћерку, а ужива велику популарност, не само због своје политичке каријере, већ и због детаља из приватног живота. Пре неколико година својој жени је поклонио свој бубрег, чиме јој је спасао живот и стекао огромно поштовање међу Немцима.

Према оцени коментатора „Зидојче цајтунга” Хериберта Прантла, Штајнмајер је „анти-Трамп”, односно супротност новом америчком председнику, којег је Штајнмајер назвао „проповедником мржње”.