Српски посланици на Капитол хилу

Деветочлана делегација посланика Народне скупштине провела је десет дана у студијској посети Америци, а једна од главних порука из разговора са сенаторима и конгресменима била је та да су билатерални односи САД и Србије на јаким темељима и да се развијају у добром смеру, али и да нико не може са сигурношћу рећи да ли ће Балкан бити у фокусу нове администрације.

Боравак који је финансирао амерички Конгрес реализован је у организацији „Опен Ворлд” (програм размене) и амбасаде САД у Београду.

Јасмина Каранац једна је од ретких народних посланика, који су имали прилику да закорачи у владајуће институције најмоћније земље света.

„Циљ је био да се из прве руке упознамо са америчким политичким системом, њиховом културом, обичајима, и да видимо како живи просечна америчка породица. Како су се меандри Мораве нашли у конгресној библиотеци, како се порота извлачи из шешира и шта је по извештају инспектора за борбу против корупције највећи прекршај”, рекла је посланица СДПС за Танјуг.

Група посланика је у Америци боравила непосредно после инаугурације новог америчког председника Доналда Трампа, а Каранац наводи да су три дана провели у Вашингтону у самом срцу америчке администрације, а потом једна група провела у Чикагу, а друга у Колумбусу.

Наводећи да у Америци све још подсећа на недавну инаугурацију, она истиче значај састанака групе у Сенату и Конгресу:

„ Три сенатора из савезних држава Охајо, Мисисипи и Винсконсин као и конгресмени из Алабаме, Вирџиније, Индијане, Пенсилваније и Тексаса издвојили су време за састанке са делегацијом народних посланика из Србије. Неки од њих су се тек усељавали у своје канцеларије, још увек су им стајале нераспаковане кутије и свако је у свом кабинету поред заставе САД и заставе своје савезне државе, има још по неко карактеристично обележје регије из које долази.”

Занимљиво је да сваки конгресмен има право на 18 сарадника који му помажу у послу и за њихово финансирање се издваја чак два милиона долара годишње, а када су у питању сенатори те цифре су много веће и крећу се од пет до осам милиона долара годишње само за особље, наводи она.

На питање како су њихови саговорници оценили билатералне односе Америке и Србије, посланица каже да су сви истакли да су билатерални односи САД и Србије на јаким темељима и да се развијају у добром смеру.

„Они су изразили снажну подршку Америке напорима Србије да испуни услове за чланство у ЕУ. Међутим, нико од њих није могао с прецизношћу да одговори на наша питања у ком смеру ће се одвијати политика Доналда Трампа према остатку света, и да ли ће Балкан бити у фокусу нове америчке администрације”, наглашава Каранац.

Већина њих је рекла да у Америци тренутно влада стање конфузије, да се ствари мењају из минута у минут, и да уколико бисмо на почетку и после нашег састанка упоредили вести и догађаје да их не би изненадило да се у року од тих пола сата нешто драматично променило, додала је.

„Када сам једног од својих саговорника питала да ли постоји и теоретска могућност да нова америчка администрација преиспита одлуку о признавању Косова, одговорио ми је да он лично не верује да ће се то догодити, али исто тако да Трамп једним твитом може да промени или да донесе било коју нову одлуку”, каже она.

На питање о могућности проширења америчких инвестиција у Србији одговор је био - стабилан регион, решено питање корупције, добра инфраструктура, слободно тржиште - и не брините за инвестиције.

„Америка ће инвестирати свуда где види свој интерес!”, преноси Каранац речи саговорника.

Она је додала да су сенатори и конгресмени лично су се заинтересовао и изразио жељу да посети Србију и српски парламент.

„Историју и лепоту наше земље покушали смо да им опишемо, али смо и сликовито дочарали публикацијама и брошурама са различитих дестинација широм Србије. Брошуре Туристичке организације Србије и Туристичке организације Чачак, које сам предала конгресној библиотеци у Вашингтону остаће заувек сачуване у њиховој богатој архиви”, додала је она.

Како каже у Охају није било ништа мање узбудљиво:

„Присуствовали смо једном суђењу уз пороту, и све је заиста као сто гледамо на филмовима. Поротници су људи који су пунолетни, налазе се на бирачком списку и нису осуђивани. Није битан њихов статус ни ниво образовања. Њихова имена се извлаче из шешира, и не могу да одбију да буду чланови пороте. То није значајно плаћено, али њихова улога је велика. Њихова одлука да ли је неко крив или је невин мора бити једногласна, а на судији је да донесе висину казне.„

Као занимљивост навела случај са којим су се упознали на састанку са генералним инспектором за борбу против корупције, који им је показао извештај за прошлу годину, а један од највећих прекршаја је случај жене која је возила грталицу за снег.

„Она је имала и приватни бизнис за посредовање у продаји некретнина. Њен „грех” био је што је у току радног времена, док је возила грталицу телефоном разговарала са својим клијентима и уговарала послове. Колеге су је пријавиле за кршење радне дисциплине и угрожавање безбедности, јер телефонира док чисти снег”, наводи она.

Срели смо се и са шерифом једне полицијске станице и разговарали о изазовима са којима се сусреће, рекла је она, приметивши да шериф у првом монету није разумео њихово питање, да ли му је неко кога је зауставио због прекорачења брзине или вожње у алкохолисаном стању понудио мито да му не пише казну.

„А кад је ипак схватио шта га питамо, рекао је да му се за 25 година стажа то никада није догодило, нагласивши да нема тог новца који би неко могао да му понуди да ризикује своју плату и своје радно место”, наводи Каранац – преноси Танјуг.