Srpski poslanici na Kapitol hilu

Devetočlana delegacija poslanika Narodne skupštine provela je deset dana u studijskoj poseti Americi, a jedna od glavnih poruka iz razgovora sa senatorima i kongresmenima bila je ta da su bilateralni odnosi SAD i Srbije na jakim temeljima i da se razvijaju u dobrom smeru, ali i da niko ne može sa sigurnošću reći da li će Balkan biti u fokusu nove administracije.

Boravak koji je finansirao američki Kongres realizovan je u organizaciji „Open Vorld” (program razmene) i ambasade SAD u Beogradu.

Jasmina Karanac jedna je od retkih narodnih poslanika, koji su imali priliku da zakorači u vladajuće institucije najmoćnije zemlje sveta.

„Cilj je bio da se iz prve ruke upoznamo sa američkim političkim sistemom, njihovom kulturom, običajima, i da vidimo kako živi prosečna američka porodica. Kako su se meandri Morave našli u kongresnoj biblioteci, kako se porota izvlači iz šešira i šta je po izveštaju inspektora za borbu protiv korupcije najveći prekršaj”, rekla je poslanica SDPS za Tanjug.

Grupa poslanika je u Americi boravila neposredno posle inauguracije novog američkog predsednika Donalda Trampa, a Karanac navodi da su tri dana proveli u Vašingtonu u samom srcu američke administracije, a potom jedna grupa provela u Čikagu, a druga u Kolumbusu.

Navodeći da u Americi sve još podseća na nedavnu inauguraciju, ona ističe značaj sastanaka grupe u Senatu i Kongresu:

„ Tri senatora iz saveznih država Ohajo, Misisipi i Vinskonsin kao i kongresmeni iz Alabame, Virdžinije, Indijane, Pensilvanije i Teksasa izdvojili su vreme za sastanke sa delegacijom narodnih poslanika iz Srbije. Neki od njih su se tek useljavali u svoje kancelarije, još uvek su im stajale neraspakovane kutije i svako je u svom kabinetu pored zastave SAD i zastave svoje savezne države, ima još po neko karakteristično obeležje regije iz koje dolazi.”

Zanimljivo je da svaki kongresmen ima pravo na 18 saradnika koji mu pomažu u poslu i za njihovo finansiranje se izdvaja čak dva miliona dolara godišnje, a kada su u pitanju senatori te cifre su mnogo veće i kreću se od pet do osam miliona dolara godišnje samo za osoblje, navodi ona.

Na pitanje kako su njihovi sagovornici ocenili bilateralne odnose Amerike i Srbije, poslanica kaže da su svi istakli da su bilateralni odnosi SAD i Srbije na jakim temeljima i da se razvijaju u dobrom smeru.

„Oni su izrazili snažnu podršku Amerike naporima Srbije da ispuni uslove za članstvo u EU. Međutim, niko od njih nije mogao s preciznošću da odgovori na naša pitanja u kom smeru će se odvijati politika Donalda Trampa prema ostatku sveta, i da li će Balkan biti u fokusu nove američke administracije”, naglašava Karanac.

Većina njih je rekla da u Americi trenutno vlada stanje konfuzije, da se stvari menjaju iz minuta u minut, i da ukoliko bismo na početku i posle našeg sastanka uporedili vesti i događaje da ih ne bi iznenadilo da se u roku od tih pola sata nešto dramatično promenilo, dodala je.

„Kada sam jednog od svojih sagovornika pitala da li postoji i teoretska mogućnost da nova američka administracija preispita odluku o priznavanju Kosova, odgovorio mi je da on lično ne veruje da će se to dogoditi, ali isto tako da Tramp jednim tvitom može da promeni ili da donese bilo koju novu odluku”, kaže ona.

Na pitanje o mogućnosti proširenja američkih investicija u Srbiji odgovor je bio - stabilan region, rešeno pitanje korupcije, dobra infrastruktura, slobodno tržište - i ne brinite za investicije.

„Amerika će investirati svuda gde vidi svoj interes!”, prenosi Karanac reči sagovornika.

Ona je dodala da su senatori i kongresmeni lično su se zainteresovao i izrazio želju da poseti Srbiju i srpski parlament.

„Istoriju i lepotu naše zemlje pokušali smo da im opišemo, ali smo i slikovito dočarali publikacijama i brošurama sa različitih destinacija širom Srbije. Brošure Turističke organizacije Srbije i Turističke organizacije Čačak, koje sam predala kongresnoj biblioteci u Vašingtonu ostaće zauvek sačuvane u njihovoj bogatoj arhivi”, dodala je ona.

Kako kaže u Ohaju nije bilo ništa manje uzbudljivo:

„Prisustvovali smo jednom suđenju uz porotu, i sve je zaista kao sto gledamo na filmovima. Porotnici su ljudi koji su punoletni, nalaze se na biračkom spisku i nisu osuđivani. Nije bitan njihov status ni nivo obrazovanja. Njihova imena se izvlače iz šešira, i ne mogu da odbiju da budu članovi porote. To nije značajno plaćeno, ali njihova uloga je velika. Njihova odluka da li je neko kriv ili je nevin mora biti jednoglasna, a na sudiji je da donese visinu kazne.„

Kao zanimljivost navela slučaj sa kojim su se upoznali na sastanku sa generalnim inspektorom za borbu protiv korupcije, koji im je pokazao izveštaj za prošlu godinu, a jedan od najvećih prekršaja je slučaj žene koja je vozila grtalicu za sneg.

„Ona je imala i privatni biznis za posredovanje u prodaji nekretnina. Njen „greh” bio je što je u toku radnog vremena, dok je vozila grtalicu telefonom razgovarala sa svojim klijentima i ugovarala poslove. Kolege su je prijavile za kršenje radne discipline i ugrožavanje bezbednosti, jer telefonira dok čisti sneg”, navodi ona.

Sreli smo se i sa šerifom jedne policijske stanice i razgovarali o izazovima sa kojima se susreće, rekla je ona, primetivši da šerif u prvom monetu nije razumeo njihovo pitanje, da li mu je neko koga je zaustavio zbog prekoračenja brzine ili vožnje u alkoholisanom stanju ponudio mito da mu ne piše kaznu.

„A kad je ipak shvatio šta ga pitamo, rekao je da mu se za 25 godina staža to nikada nije dogodilo, naglasivši da nema tog novca koji bi neko mogao da mu ponudi da rizikuje svoju platu i svoje radno mesto”, navodi Karanac – prenosi Tanjug.