Поглед у вечност

Шта је то што једну девојку од свега 17 година наводи да се преда мрачним мислима које претаче у стихове?

Да ли је искуство које је сакупила у тако кратком животном веку заиста такво да је одлазак у вечност једини пут који се назире на хоризонту?

И да ли је Лора Ниро, ауторка композиције „И када умрем” („And When I Die”), била истински искрена када је кроз стихове износила своја размишљања о ономе шта очекује и чему се нада?

Одговор би можда могао да се пронађе у чињеници да је своје дело врло брзо продала.

За 5.000 долара тада популарном фолк трију Питер, Пол и Мери.

Није ни слутила да ће „И када умрем” у каснијој изведби џез-рок групе „Blood, Sweat and Tears” састављене од врхунских инструменталиста, доспети чак до другог места „Билбордове” листе најслушанијих, постати „златна”, а власнику ауторских права донети гомилу пара.

Лора је певала: „Невоље су многе, дубоке су као бунар. Могла бих се заклети да Рај не постоји, али молим се да не постоји ни Пакао.

Да, кунем се да нема Раја и молим да не постоји Пакао. Али то нећу сазнати докле год сам жива. Само моја смрт може да ми пружи одговор. Ништа сем моје смрти”. Било је у овим речима много истине. Јер, преминула је са непуних 50 година.

Једном приликом Ниро, коју и данас многи сматрају једном од најпотцењенијих уметница у музичком свету, следећим речима је објаснила своје стихове: „Мислим да ова песма одише неком врстом увреженог става међу тинејџерима. Јер многи од оних које лично познајем у ’лудим годинама’ показују много више наивности него мудрости. Али, коначно, ко сам ја да судим о таквим стварима?”

Ипак и у релативно кратком стваралачком периоду написала је мноштво хитова за великане попут поменутог трија Петер, Пол и Мери, соул групе „The 5th Dimension”, џез-рок састава „Blood, Sweat and Tears”, Барбре Страјсенд… Међу „муштеријама” јој је био и чувени џез трубач Мејнард Фергусон…

Међутим, оно што су са „И када умрем” урадили „ Blood, Sweat and Tears” било је аранжмански ненадмашно.

Лаганим уводом у кантри стилу и са усном хармоником као главним инструментом, потом клавиром у хонки-тонк стилу и преласком у праву рок композицију подржану дувачком линијом, која се завршава као балада. Добили су врхунски хит.

Наслов композиције који почиње свезом „И” јасно наводи на потребу за исповедањем или барем разговором: „Не плашим се умирања. У ствари, и није ми важно.

Ако у том умирању пронађеш мир онда, нека буде што пре. Ако ћеш у смрти пронаћи мир, значи да ти је крај близу.

Онда ми спакујте ковчег јер доле је хладно. Тако барем кажу, лудачки хладно.”

Тешко је прихватити да је умирање једино што преостаје, једино што може да пружи утеху, макар и у најтежим тренуцима. Али то свако мора да рашчисти сам са собом. У том смислу и ова композиција није искључива. У њој постоји светла тачка који се огледа у сазнању да ће се, када дође крај, негде можда и далеко од нас, родити неки нови живот, неко ново дете које ће моћи да настави пут којим смо ми кренули. И, залутали...

„Не желим да ме води ђаво, ни демони, ни сатана. Не желим неспокојну смрт. Пустите ме да одем природно. И када умрем, и када ме не буде, неко дете ће бити рођено у свету овом. Да настави даље…”

Лора Ниро рођена је 1947. у Њујорку у италијанско-јеврејској породици. Бавила се компоновањем, свирала клавир и гитару. Огледала се веома успешно и као певачица. Снимила је чак 17 албума (студијских и концертних, а учествовала је и у још шест заједничких пројеката. Била је феминисткиња и такво опредељење је провејавало и кроз њене песме: „Зато што знам какав је то живот”, умела је да каже.

Преминула је 1997. године.

И када умрем

Не плашим се умирања

У ствари, и није ми важно

Ако у том умирању пронађеш мир

Онда, нека буде што пре

Ако ћеш у смрти пронаћи мир

Значи да ти је крај близу

Онда ми спакујте ковчег

Јер доле је хладно

Тако сам чуо

Лудачки хладно

Али када и умрем, и када ме не буде

Неко дете ће бити рођено

У овом свету

Да настави даље

Невоље су многе

Дубоке су као бунар

Могао бих се заклети да рај не постоји

Али молим се да не постоји ни Пакао

Да, кунем се да нема раја и молим да не постоји пакао

Али то нећу знати док сам жив

Само моја смрт може да ми пружи одговор

Ништа сем моје смрти

Дајте ми слободу док постојим

Све што тражим од живота је да ме не спутава

А од смрти тражим само да дође природно

Идемо, стиже ђаво, ту је иза мене

Пазите се децо, ево га стиже

Не желим да ме води ђаво

Ни демони, ни сатана

Не желим неспокојну смрт

Пустите ме да одем природно

И када умрем, и када ме не буде

Неко дете ће бити рођено

У свету овом,

Да настави даље