Концесионар слеће на Аеродром „Никола Тесла”

Држава је одлучила: најбољи модел управљања за Аеродром „Никола Тесла” јесте концесија у трајању од 25 година. У јавном позиву је наведено да се концесија даје за финансирање, развој кроз изградњу и реконструкцију, одржавање и управљање инфраструктуром аеродрома и обављање делатности оператера.

Концесију неће моћи да добију компаније које управљају аеродромима у радијусу од 450 километара од Београда, наводи се у јавном позиву. Поступак избора најповољнијег концесионара одвијаће се у две фазе. У првој се достављају необавезујуће понуде и она траје 60 дана од дана објављивања јавног позива у „Службеном гласнику”. За достављање обавезујућих понуда рок је 75 дана од дана објављивања листе квалификованих понуђача.

И пре него што је Комисија за давање предлога за избор и спровођење модела стратешког развоја аеродрома званично одлучила да је концесија најбоље решење, премијер Вучић је наговестио какав ће бити епилог тог процеса.

Како је недавно истакао, годишње бисмо од те концесије добијали 10 или 11 милиона евра, плус концесиона накнада од 350 или 400 милиона евра.

У Влади Србије очекују учешће двадесетак познатих светских компанија у надметању на избору концесионара за Аеродром „Никола Тесла” за период од 25 година. Како је рекао помоћник министра за ваздушни саобраћај Зоран Илић, све у свету познате компаније ће бити заинтересоване за овај посао. „Реч је о двадесетак светски познатих играча, када је овај посао у питању”, рекао је Илић и додао да се влада определила за концесију пошто су постојећи капацитети аеродрома скоро достигли свој максимум.

Концесионар ће, према његовим речима, морати да уложи неколико стотина милиона евра у развој аеродрома.

Према проценама консултаната, постојећи капацитети аеродрома су од пет до седам милиона путника годишње, а у наредних 25 година београдски аеродром би уз инвестиције могао да има најмање 17 милиона путника, рекао је он.

Београдски аеродром је у 2016. имао 4,92 милиона путника, а Илић подсећа да је у току реконструкција терминала 1 који ће обезбедити капацитете за додатна два милиона путника.

Он је истакао да су „аеродроми добар посао” и да влада не би ни покушала да пронађе концесионара да нема заинтересованих.

Илић је рекао да је позив за избор концесионара упућен домаћим и страним компанијама. „Влада се определила за концесију пошто је обим саобраћаја достигао добар ниво за свега неколико година – путника, робе и авио-операција и за неколико година нећемо моћи све то да испратимо. Аеродром је дошао до краја својих капацитета”, навео је Илић.

Све време док се бирао модел приватизације у јавности се расправљало да ли је концесија оно што се држави највише исплати? Или је можда било исплативије да аеродром остане у државним рукама и да по том основу буџет приходује од добити?

Прошле године Аеродром „Никола Тесла” у буџет је уплатио 14 милиона евра. Са друге стране, рачуница премијера Вучића показује да бисмо годишње од концесије приходовали од 10 до 11 милиона евра. Плус, ако би се концесиона накнада поделила на период од 25 до 30 година онда то значило да би годишњи приход по том основу био додатних 10 до 16 милиона евра (у зависности од тога колика цена би се постигла са концесионаром).

Петар Хинић, ваздухопловни аналитичар, сматра да се одлуком о промени статуса аеродрома, односно уговором о концесији, преузима велики ризик за даљу судбину  ове компаније.

– Већина аеродрома у свету и даље није приватизована, нити је  закључила уговор о концесији. У САД су сви већи  аеродроми, посебно они који опслужују међународни саобраћај, у власништву државе. У Европи такође – каже наш саговорник.

Приватизација, односно закључење уговора о концесији са страним партнерима, ризичан је поступак, јер у том случају страни власници, односно концесионари, врло често  неоправдано повећавају цене услуга, смањују инвестиције у инфраструктуру као и квалитет услуга које аеродром обезбеђује путницима. Ових примера са променом статуса аеродрома у свету је врло много, закључује Хинић.

Посебно је ризична промена власничког статуса аеродрома у ситуацији када је „Етихад”, један од сувласника „Ер Србије”, у финансијској и пословној кризи, додаје.

– Очекује са да „Етихад”  2016. годину заврши с негативним финансијским  резултатом. Вероватно ће приступити преиспитивању својих сувласничких односа и са „Ер Србијом”, што може имати врло негативне последице – упозорава Хинић.

Брокер Ненад Гујаничић каже да је аеродром имао висок профит протеклих неколико година, што је последица његовог положаја на тржишту. Фактички, ова компанија има природан монопол. Гујаничић је приметио да и бизнис ове фирме расте, у великој мери под утицајем „Ер Србије”.

– Битно је напоменути да је аеродром једно време био „колатерална штета” уговора државе и „Етихада”, али да од прошле године „Ер Србија” редовно измирује обавезе према овој компанији. Аеродром има и повољне изворе финансирања и ниско је задужена компанија. Профити пре опорезивања у протекле три године били су већи од три милијарде динара годишње. Сваке године се око 60 одсто добити исплати акционарима преко дивиденде – каже Гујаничић.

Наш саговорник, са друге стране, сматра да су приходи од концесије које политичари спомињу прилично нереални. То би било могуће само под условом да концесиони уговор буде сачињен од некаквих тешких уступака.

– Сматрам да је за аеродром било најбоље да је држава задржала мањински власнички удео са одређеним „златним” правима, док је неопходан капитал за инвестиције могао да се прикупи преко нових емисија акција. Овакво решење било би много боље за саму компанију, али и будуће кориснике услуга јер постоји велики број примера да су током трајања концесије максимално црпљени постојећи ресурси компанија, а цене услуга повећане мимо сваке мере – подсећа Гујаничић.

У званичној преписци са Међународним монетарним фондом (ММФ) наводи се да су српске власти ангажовале саветника који треба да анализира да ли је концесија дугорочно добар модел управљања аеродромом.

Ову анализу радила је француска консултантска кућа „Лазард”. У медијима је као најозбиљнији кандидат за концесионара наводно виђен француски „Винчи”, мада то никада званично није потврђено. Међутим, портал „Пиштаљка” је недавно објавио да би француска консултантска кућа могла да се нађе у сукобу интереса ако се „Винчи” заиста јави на јавни позив за концесионара.

На сајту „Лазарда” наведено је да је „Винчи” један од њихових партнера, док у исто време „Лазардов” инвестициони фонд држи акције фирме „Винчи”, пише „Пиштаљка”. Реч је, иначе о једној од највећих светских грађевинских компанија по приходима и једног од главних концесионара у саобраћајној инфраструктури. Као потенцијални концесионари раније су спомињани и француски „Бујиг”, као и немачки „Фрипорт”, који је купио аеродром у Љубљани. Мада је кинеска државна компанија „Шандог хај спид”, која је концесионар аеродрома у Тулузи, а код нас позната као градитељ две деонице ауто-пута између Обреновца и Уба и између Лајковца и Љига, својевремено исказивала интересовање за београдску ваздушну луку.

Синдикални протест на аеродрому

Синдикати Аеродрома „Никола Тесла” Београд организовали су јуче миран скуп испред синдикалне бараке са захтевом да влада испуни обећано и на неодређено запосли око 650 радника. Они кажу да су током последња два дана, по хитном поступку, а након расписивања концесије, радницима дати на потписивање уговори на одређено, уместо договорених сталних. Са друге стране, Саша Влаисављевић, в. д. директора аеродрома, истиче да се већ дуже време решава наслеђени проблем дела запослених, који су годинама, чак и по 15 година, ангажовани преко агенција на специфичним пословима.

– У последње две године Влада Републике Србије дала је сагласност за заснивање радног односа на аеродрому за преко 600 људи који су радили преко омладинских задруга 15 или 20 година без права на годишњи одмор, регрес, топли оброк, право на боловање, на заштиту за негу детета, без права на  кредитно задужење, право на слободан дан због обележавања славе. Дакле, решавамо оно што нико пре тога није ни покушао да реши готово два десетлећа у корист наших запослених. Почетком ове године Влада Републике Србије је дала сагласност да 200 запослених који су били ангажовани на одређено време добију уговоре о раду на неодређено време. Захтев синдиката је да поред наведених 200 још 400 запослених добију уговоре на неодређено време. Наглашавам и, важно је истаћи, да на аеродрому нема вишка запослених – каже Влаисављевић и додаје да се од будућег концесионара очекује да преузме све запослене.