Прекречен графит на Владичанском двору

Нови Сад – Графит у коме се помиње Алозије Степинац, који је „освануо” у уторак на оградном зиду Владичанског двора у Новом  Саду,  где се протекла два дана одржавао састанак мешовите комисије Српске православне и Римокатоличке цркве посвећен улози овог хрватског кардинала у Другом светском рату, је прекречен.

На зиду је великим црвеним и црним словима било исписано: „Павелић и Степинац су 'милосрдни анђели' нацистичко-усташко-геноцидних злотвора, кажи не фашизму, тројном ЕУ-ММФ-НАТО пакту и квислинзима“. Порука је завршена знаком усклика који је уместо тачке имао црвену звезду, па се с обзиром на то и садржај графита претпоставља да иза њега стоје екстремни левичари.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић осудио је исписивање, како је навео, графита мржње у Гимназијској улици. Затражио је да „срамни графит“ буде уклоњен у најкраћем року, а да починиоцу буду санкционисани у складу са законом. За уклањање графита мржње у Новом Саду задужено је ЈКП „Градско зеленило“ које има своју „Антиграфити јединицу“. Полиција се није оглашавала овим поводом.

„Вандализам не доликује Новом Саду нити Новосађанима. Најоштрије осуђујем исписивање графита речником мржње и нетрпељивости. Постоје друштвено прихватљиви начини за решавање свих проблема и изражавање ставова, без агресије и уништавања јавне имовине“, саопштио је градоначелник.

Гимназијска улица, дуж које се пружа бочни део Владичанског двора и његова зидана ограда, налази се у старом језгру Новог Сада. У непосредној близини су гимназија „Јован Јовановић Змај“, Градска библиотека, Дунавска и Змај Јовина улица са бројним локалима.

Завршени новосадски разговори о Степинцу

Завршена је трећа рунда разговора мешовите комисије СПЦ-а и Католичке цркве у Хрватској којa разматра историјску улогу кардинала Алојза Степинца. Дводневни састанак одржан је у Новом Саду, а овог пута тема је била „Однос надбискупа Степинца према Независној држави Хрватској у времену прогона од 1941. до 1945. године”, саопштила је СПЦ.
Они су најавили да ће следећи састанак  комисије бити одржан у Пожеги у Хрватској 21. и 22. априла, када ће бити разматран однос надбискупа Степинца према СПЦ-у током Другог светског рата.

Осим сталних чланова комисије, на новосадском састанку, у име СПЦ, говорили су Љубодраг Димић, професор на Филозофском факултету у Београду, и Милан Кољанин, виши научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду. Ова два стручњака позвани су како би сведочили о Степинчевој улози у стварању НДХ-а, као и о протеривању, покрштавању и уништавању српског становништва на овом простору. 

Иначе, стални представници СПЦ у комисији су: митрополит загребачко-љубљански Порфирије, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј, епископ славонски Јован (Ћулибрк), и Дарко Танасковић, стални представник Републике Србије при Унеску. Свету столицу на овим састанцима заступа председник Папског одбора за историјске науке отац Бернард Ардура, који је координатор рада поменуте комисије, а у име Хрватске бискупске конференције овим састанцима присуствују: загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп мостарско-дувањски монсињор Ратко Перић, бискуп пожешки монсињор Антун Шкворчевић, као и Јуре Кришто и Марио Јареб, научни саветници са Хрватског института за повијест.

Формирање мешовите комисије иницирао је папа Фрањо 2014. године када је зауставио процес Степинчеве канонизације, за који је неопходан још само његов потпис. Ово је био трећи састанак мешовите комисије, а претходна два су одржана у Риму, када је договорена методологија рада и у Загребу и када су разматрани улога и деловање Алојза Степинца пре Другог светског рата.  

Сви састанци одржани су иза затворених врата јер су се чланови комисије још на првом сусрету договорили да у јавност неће износити детаље, нити ће коментарисати ток разговора. Тако је било и јуче када је на порталу СПЦ-а објављено заједничко саопштење за јавност у којем није откривен ниједан детаљ разговора који су вођени два дана у новосадском Владичанском двору.

Ј. П.