Трамп очарао израелску десницу

Администрација која муслиманима забрањује улазак у САД и влада која наставља колонизацију палестинске земље требало би да имају много тога заједничког, а колико су блиске знаће се после данашњег сусрета председника Доналда Трампа и премијера Бенијамина Нетанијахуа у Вашингтону.

Трамп је у складу са политиком поништавања легата његовог претходника најавио обнову специјалних односа са Израелом заснованих на „заједничким интересима и вредностима”, што је директан одговор Бараку Обами кога је десничарска власт у Израелу годинама оптуживала за наклоност Палестинцима, чак и за „издају” Израела.

Према истраживању израелског Института за демократију, 69 одсто израелских Јевреја очекује да Трамп има позитиван приступ Израелу, што је у нескладу са 57 одсто њих који су претходну администрацију сматрали непријатељском. Посебно је раздрагана национална десница коју већински заступа Нетанијахуов Ликуд.

Трамп је заокрет најавио још током председничке кампање када је саопштио да ће америчку амбасаду из Тел Авива пребацити у Јерусалим, супротно деценијској традицији коју су поштовали сви његови претходници.

Питање Јерусалима једно је од најосетљивијих на агенди израелско-палестинских мировних преговора који су замрзнути готово три године. Прихватајући решење конфликта по принципу две државе, Палестинци траже да источни Јерусалим буде главни град њихове државе.

Трамп ће одлуку морати да донесе до краја маја, када истиче одредба о премештању амбасаде донета у оквиру Закона о Јерусалиму. Овај амерички закон из 1995. признаје Јерусалим као главни град Израела и налаже да се тамо пресели амбасада, али председницима оставља могућност да одложе премештај за шест месеци због националне безбедности. Од тада, и републиканске и демократске администрације одлучивале су се против пресељења.

Уколико САД пребаце амбасаду из Тел Авива, био би то недвосмислен сигнал Трампове подршке одлуци Израела да Јерусалим прогласи за „вечну и недељиву” престоницу државе Израел.

Питање трансфера амбасаде, као и сва блискоисточна питања, Трaмп је поверио свом америчко-јеврејском зету и саветнику Џареду Кушнеру, познатом произраелском активисти чија породична фондација даје донације јеврејским насељеницима са Западне обале.

У поређењу са временима предизборне кампање, ситуација је сада прилично конфузна. Вашингтон избегава прецизне одговоре, што је доказ да се слушају гласови који упозоравају да би селидба представљала озбиљну грешку, угрозила америчке стратешке интересе, могуће и безбедност дипломата, и фактички елиминисала САД као брокера у трагању за израелско-палестинским миром.

Обама је сарадњу са Нетанијахуом захладио не само због личних анимозитета какви карактеришу однос једног либерала и конзервативца већ умногоме због константне израелске колонизације Западне обале, окупиране још у јунском рату 1967.

Од оснивања Израела 1948. више од 700 насеља подигнуто је за Јевреје – ниједно за Арапе. У 126 градова и села на Западној обали данас живи 420.000 Јевреја, а још 200.000 Израелаца – које међународна заједница сматра јеврејским насељеницима – живи у источном Јерусалиму.

Шта Трамп мисли о насељима дао је до знања поводом недавне резолуције Савета безбедности којом је потврђена њихова „нелегалност”. „Не можемо да допустимо да Израел буде третиран уз толико потпуног презира и непоштовања”, написао је на свом твитер налогу.

Осећајући повољне ветрове, израелска влада је одмах по уласку Трампа у Белу кућу одобрила нову јеврејску експанзију: градњу 6.000 стамбених јединица на Западној обали. Стејт Департмент је заћутао иако се после сличних израелских најава у Обамино време редовно оглашавао саопштењима и оштрим критикама захтевајући замрзавање сваке градње.

Нетанијаху изгледа више него задовољно: „После осам година током којих сам издржао огромне притиске око многобројних питања, пре свега око Ирана и насеља, свакако поздрављам промену у приступу.” Дочекао је да види леђа америчком председнику средњег имена Хусеин коме никада није веровао.

Могуће да се Израелац ипак превише занео похвалама које је добио од новог станара Беле куће. Вашингтон сада упозорава Израел да се клони „унилатералних” најава градње нових насеља јер то „поткопава” жељу нове администрације да обезбеди израелско-палестински мир по принципу две државе.

Упозорење је разочарало многе на израелској десници, укључујући и чланове владе који се надају да ће Трамп одустати од решења две државе и да ће његов став око јеврејских насеља бити много флексибилнији од Обаминог. Полазећи за САД, Нетанијаху је избегао да потврди да ли је и даље привржен формули две државе коју је први пут подржао 2009.

Израелска влада очито очекује да нова администрација представља штит према остатку света и „антиизраелским” мерама – каква је била децембарска резолуција Савета безбедности УН о илегалним јеврејским насељима коју Обамина администрација није спречила ветом.

Палестинци, којима је Обама, у једној од својих последњих одлука, одобрио помоћ у износу од 221 милиона долара, у дијаметрално су другачијој позицији и покушавају да мобилишу међународну заједницу против Трампа.

Трампово зближавање са Нетанијахуом могло би да буде најава озбиљнијих промена политике на Блиском истоку, нове администрације коју аналитичари описују као произраелску и просунитску, али и спремну на разне договоре зарад стабилности. Њен први тест несумњиво ће се тицати Јерусалима, а сва је прилика да ће Западна обала ове године бити једна од најнестабилнијих арена.