Турска на историјском раскршћу

Врховни изборни савет Турске је одлучио: грађани ће се 16. априла на референдуму изјаснити о предлогу владе да се уместо досадашњег  парламентарног уведе председнички систем владавине. Политичка сцена земље је од првог часа усијана и дубоко подељена, иако кампања званично још није почела. Владајућа Партија правде и развоја (АКП) и они који је подржавају тврде да је то предуслов за стварање снажне и уједињене Турске, док у опозицији упозоравају да је то пут у диктатуру и владавину једног човека – Тајипа Ердогана.

„Турска се нашла на важном раскршћу, на путу промене система владавине. Увођење председничког система обезбедиће јединство земље, стабилан и брз развој Турске која ће моћи ефикасно да се суочи са свим изазовима, укључујући и тероризам”, објашњава Ердоган. По њему предложена уставна реформа ће коначно укинути садашње двовлашће у коме су се „сударали” премијер и председник државе.

Иницијативу о промени система владавине иницирао је сам Ердоган чим је у августу 2014. године засео у председничку фотељу, јер је по тада и сада важећем уставу шеф државе полупроцедурална фигура. Пре тога он је три пута био премијер, али му тада није сметало „преклапање функција”.

Поред владајуће АКП, коју је пре 15 година основао Ердоган, ову идеју је подржала и радикална десничарска Партија националистичке акције (МХП), четврта по снази странка у парламенту. Захваљујући томе за амандмане је у скупштини дигло руке више од 330 од укупно 550 посланика, што је био предуслов да се они нађу на плебисциту.

У водећој опозиционој Републиканској народној партији, другој по снази странци у земљи, оптужују владу да се игра судбином Турске. Владајућа АКП на овај начин жели, тврде у Републиканској народној партији, да демократски парламентарни систем претвори у „тоталитарни режим, у владавину једног човека, што би била катастрофа”, упозорава њен лидер Кемал Киличдароглу и позива грађане да заокруже „не” на референдуму.

У опозицији оптужују Ердогана да сада користи ванредно стање, које је проглашено после покушаја пуча средином јула, да ућутка политичке противнике и ојача своје позиције. То потврђују буквално свакодневна хапшења опозиционих посланика, политичара, новинара, градоначелника, судија и тужилаца, официра полиције и војске. У последњих шест месеци у притвору се нашло више од 35 хиљада осумњичених, док је преко сто хиљада јавних службеника суспендовано или је трајно изгубило посао.

Прокурдска Народна демократска партија (ХДП) бојкотује расправу о промени устава. Под оптужбом да сарађује са терористима Радничке партије Курдистана (ПКК) у притвору се нашло дванаест посланика те странке, међу којима је и њен лидер Селахатин Демирташ.

У влади не бирају средстава да се обрачунају са противницима уставних промена. Премијер Бинали Јилдирим оптужује лидера опозиције Киличдароглуа да „користи реторику терориста”, да говоре истим језиком као што то чине припадници ПКК и следбеници имама Фетулаха Гулена, који је осумњичен да стоји иза покушаја летошњег војног удара у коме је страдало 240 грађана, док је 2.200 рањено.

Према предложеним амандманима, укупно осамнаест – ако буду прихваћени на референдуму – сва власт ће убудуће бити у рукама шефа државе. Он ће постављати министре, моћи ће да распусти парламент и распише изборе, имаће већу контролу у правосудним органима. Укида се место премијера, док ће председник по свом нахођењу именовати двојицу потпредседника републике. За разлику од сада важеће праксе шеф државе ће убудуће истовремено моћи да буде и лидер своје партије. По уставу који је још на снази он је морао да поднесе оставку, како би могао да се понаша као председник свих грађана, односно као надстраначка личност.

Према амандманима председник ће се бирати на пет година с тим што на тој функцији може да остане највише два мандата. Први избори по новом уставу биће одржани 2019. године, дакле тек по истеку садашњег петогодишњег Ердогановог мандата.