Немачко оружје у рукама деце војника

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Сада већ одрасли Мајкл Дејвис је као младић од 16 година био принуђен да на страни побуњеника ратује у грађанском рату у родном Сијера Леонеу и, како каже, највише је волео немачко наоружање. Да немачке пушке и пиштољи из године у годину све више долазе у руке деце војника широм света, сведочи и тек објављени извештај немачких невладиних организација којима Дејвис помаже у подизању свести о томе како западне испоруке оружја погубно утичу и на принудне малолетне војнике.

„Када сам као младић морао да ратујем у Сијера Леонеу, видео сам много пушака Г3”, каже Дејвис о аутоматској пушци немачког оружарског гиганта „Хеклер и Кох”, која је, после калашњикова, друго по реду најраширеније оружје на свету. „Испоруке оружја у регионе у којима су сукоби морају да престану. Оне само распирују сукобе”.

Иако је на крају успео да преко Обале слоноваче побегне у Француску, а одатле дође у Немачку, бег у први мах код Дејвиса није избрисао последице петогодишњег принудног ратовања у којем су га, као и другу децу војнике, побуњеници стављали у прве редове где је морао да јуриша под кишом метака, док су његову послушност обезбеђивали дајући му алкохол и дроге.

Како каже, када је дошао у Немачку, имао је срећу да је његова учитељица на његово екстремно агресивно понашање реаговала тако што се за помоћ обратила организацији за хуманитарну помоћ која му је обезбедила терапију током које се суочио са ратном траумом и успео да се интегрише у немачко друштво. Данас живи и ради у једној школи и ангажован је у борби против злоупотребе деце као војника.

Међутим, он је само део малобројне деце војника која успеју да побегну, док око 250.000 дечака и девојчица у најмање 20 земаља захваћених сукобима и даље принудно ратује, шпијунира, тегли потрепштине бораца или их други користе као сексуалне робове. У најновијем извештају Немачка алијанса за децу војнике и остале невладине организације истичу да је забрињавајуће колико оружја произведеног у Немачкој завршава у дечјим рукама.

„Студија доказује да Немачка испоручује мало оружје најсмртоносније врсте у многе регионе у којима су сукоби, као и у оне где су распоређена деца војници, на пример на Блиском истоку, у Индији, Пакистану или на Филипинима”, истиче Ралф Вилингер, стручњак за права деце и портпарол Алијансе. „Због тога је Немачка одговорна, како за ескалацију оружаних сукоба, тако и за патње деце у овим земљама”.

У току прошле године Немачка је извезла оружја малог калибра у вредности до 47 милиона евра, што је 15 милиона евра више него у 2015, то јест повећање од 50 одсто. Више од трећине овог извоза заврши у земљама, које нису чланице ЕУ и НАТО. Иако немачки закон забрањује извоз оружја у земље захваћене сукобима, студија указује да оружје ипак успева да нелегално пређе границе, а поврх тога немачко оружје се по лиценци прави и у другим земљама, при чему није јасно где после завршава.

„Ова студија разоткрива да је владина тврдња о томе да је немачке политика одбране рестриктивна заправо само обична листа лепих жеља или намерно лажно представљање ствари”, истиче Вилингер.

Вицеканцелар и донедавни министар економије Зигмар Габријел је још на почетку свог мандата обећавао рестриктивније издавање дозвола за извоз оружја, али је за минуле три и по године Немачка ушла у сам врх највећих светских извозника оружја. На став владе није утицало и недавно истраживање јавног мнења које је дошло до податка да се 83 одсто Немаца противи да Немачка извози оружје.

И док политичари обећавају да ће пооштрити услове за извоз оружја, како оно не би доспело у земље у сукобима, студија указује на бројне примере спољног немачког извоза. Један од њих је Колумбија, где се у деценијама дугом сукобу са герилским групама, као што је ФАРК, користи немачко оружје, при чему је оно до 1990. стандардно продавано за потребе колумбијске војске, а после тога је илегално стизало из Еквадора.

Као још драстичнији пример наводи се пример бројне деце-војника која у Јемену принудно учествују у сукобима, у које је активно укључена суседна Саудијска Арабија, иначе један од највећих купаца немачког наоружања. Осим тешког наоружања, Ријад од Немаца купује и велики број оружја малог калибра, пре свега аутоматске пушке Г36, а немачка влада јој је одобрила и да сама производи ове пушке које су наследнице Г3. Иако и немачка влада наглашава да то оружје Саудијска Арабија користи искључиво за одбрану својих граница, бројни борци за људска права указују да заправо немачка влада овим крши устав јер наоружава страну у сукобу, као и да Ријад ове пушке може лако да прода побуњеницима у земљама широм света, при чему те побуњеничке снаге неретко на борбу присиљавају управо малолетнике.