Српска вина су све боља

По обичају, на Светог Трифуна, виноградари су ушли у своје винограде. Орезали су по коју лозу, залили вином чокоте – да им подстакну снагу да бујају и донесу добар род. Погледали су у небо, призвали Свевишњег, да им и он помогне. Признају да помаже и држава. У Министарству пољопривреде кажу да подстицаји за подизање засада винове лозе постоје од 2000. године и ретки су произвођачи грожђа и вина који нису користили неку од десетак видова државне помоћи.

Некада је Србија имала 110.000 хектара под виноградима, а данас пет пута мање. Према подацима „Виноградарског атласа”, који је после пописа пољопривреде у 2012. Републички завод за статистику објавио 2015. године, данас је под виновом лозом нешто више од 22.159 хектара.

Транзиција и приватизација нису поштеделе ни ову пољопривредну грану. Опустошени су велики комбинати и њихове плантаже, крчени засади, нестали су велики винарски комплекси. Аутори „Виноградарског атласа”, међутим, тврде да се, по ко зна који пут у својој историји дужој од миленијума, српско виноградарство опоравља, постаје боље, напредније, приближавајући се европским стандардима.

Какви су данас наши виногради и какво је српско вино?

– Половина винограда су стари, а другу половину чине модерни и такозвани интензивни виногради, старости до петнаест година – каже Дарко Јакшић, први човек Групе за винарство и виноградарство у Министарству пољопривреде. – Нових винограда и винарија је све више, подижу се уз државне субвенције и намењени су производи искључиво висококвалитетних вина. Зато је у њима више биљака по хектару, али је мањи принос. Око 30 одсто винограда уписаних у Виноградски регистар засађени су између и 2006. и 2010, а 17 одсто их је засађено од 2011. до прошле године.

Од сорти су најзаступљеније „грашевина”, односно „италијански ризлинг” – око 14 одсто, затим „каберне совињон” – девет процената, „мерло” – 8,5, „рајнски ризлинг” – 7,8 и „шардоне” – 6,7 одсто.

До сада су заштићене три ознаке географског порекла „Књажевац” – као прва српска ознака, „Неготинска крајина” и „Шумадија”, са регистрованим 41 типом српских вина са специфичним теруаром. Поред ова три, и произвођачи из других виноградарских рејона су уз помоћ Министарства пољопривреде основали своја удружења и ушли у процедуру признавања ознака географског порекла по новом систему географског порекла Европске уније.

Наш саговорник тврди да се од примене новог закона о вину, 2009. године, можемо похвалити да су српска вина све боља. Вина многих наших произвођача су на сајмовима проглашавана за најбоља или међу најбољим на свету.

Дарко Јакшић (Фото Министарство пољопривреде)

Којим мерама држава подстиче развој виноградарства и винарства?

Укупно је осам мера подстицаја. За подизање нових винограда држава враћа новац за купљене саднице, постављање наслона, припрему и обраду земљишта, као и анализу земљишта. За ову сврху може се добити до два милиона динара, уз посебне повољности за засаде са домаћим сортама. Висина износа подстицаја је 40 одсто од вредности трошкова, а за подручја са отежаним условима рада у пољопривреди у износу од 55 одсто. Минимална површина засада за који се може остварити подстицај је 0,30 хектара, а максимална 10 хектара.

За подизање нових матичних засада винове лозе, кроз подстицање производње садног материјала, сертификацију и клонску селекцију воћака, винове лозе и хмеља, односно за унапређење расадничарске производње винове лозе, максимални износи подстицаја такође се крећу до два милиона динара по хектару.

По два милиона динара по хектару може да се добије по основу подстицаја за биљну производњу, највише до 20 хектара. У истом износу и под истим условом може се добити и регрес за ђубриво. Ту је још неколико погодности, а у Министарству напомињу да подршку пружају и кроз бесплатан упис произвођача грожђа у Виноградарски регистар. Министарство сноси и трошкове контроле производње вина са географским пореклом, укључујући и лабораторијске анализе и сензорно оцењивање вина са географским пореклом. Циљ је да се домаћи произвођачи подстакну да производе високе квалитетне категорије вина са географским пореклом.

Виноградарством се у Србији данас бави око 80.000 домаћинстава. Рачуна се да има око 230 винарија.

„Тешко оном народу који не тка оно што носи, не сеје оно што једе и не гњечи вино које пије”, изрека је једног арапског мудраца. Србија је у 2016. години од извоза вина остварила 13,43 милиона евра, али је за увоз овог пића платила 23,6 милиона евра. На листи извозника смо на 43. месту. Иза нас је Хрватска, а испред нас су Црна Гора (41), Румунија (37), Бугарска (30), Македонија (29) и Мађарска (24).