За десет година, нестала читава Србија

Кад млада девојка затрудни и то каже свом дечку, они потрче у најближу клинику да се распитају колико кошта абортус. Плаше се, она плаче, вероватно крију од родитеља, позајмљују новац… Као да видим како младић води уплакану девојку до улаза у клинику, а она, бледа као крпа, улази у салу за интервенције у којој ће убити најмање један живот.

Одбијам да такви потресни призори, који ме уједају за срце, буду садашњост и будућност Србије! Желим да видим другачију слику. Да кад млада девојка затрудни, на њеном лицу заблиста осмех. Да са момком, уместо у болницу, оду код родитеља, обрадују их ” да чекају унуче. А да онда сви заједно, као породица, планирају како ће уредити собу за бебу, да смишљају мушка и женска имена, да радосну новост јаве фамилији и пријатељима. И креће велико весеље.

Вест о доласку бебе треба у Србији да доноси неописиву радост и срећу, када се трудноћа девојке или жене слави и објављује као најрадоснији догађај, којим побеђујемо белу кугу, страшну кризу која ће нас, ако се настави, збрисати са лица земље.

Јер ако се не дозовемо памети, неће нас бити да сви станемо ни под маслачак, а камоли под једну шљиву!

Зато хоћу Србију са осмехом, оптимизмом, Србију радости и среће, а мера вредности такве Србије мора бити беба у колевци! Сада је ситуација толико драматична да су Срби један од најстаријих народа у Европи, па и свету! Више је код нас становника старијих од 65 година него деце до 15 година старости. До 2030. године Србија ће имати милион људи мање! У години кад нас је бомбардовао НАТО, 1999, родиле су се 72.222 бебе, а 2015. године – готово десет хиљада мање! Никада у Србији није рођено мање деце. Више их је рођено у ратним годинама, током балканских ратова, Првог и Другог светског рата. Шта је последица тога да се пре 60 година рађало 100.000 деце више? Пред каквом се то катастрофом налазимо, а сви ћутимо о томе?

Још је трагичнији податак да је Србија прва земља у Европи по броју абортуса! И то се догађа у земљи мајке девет Југовића! Према неким проценама, у државним клиникама се изврши око 250.000 абортуса годишње, а процене су да се исто толико прекида трудноће обави у приватним клиникама, у земљи и иностранству, које нису обавезне да то пријаве. Дакле, у последњој деценији изгубили смо готово још једну Србију, што значи да око пет милиона беба није дошло на овај свет. Код нас се врши холокауст нерођене деце! Нама, дакле, нису потребни никакви непријатељи. Довољни смо сами себи!

На другој страни, за цео прошли век, албански народ се увећао за 700 одсто. Једини народ на Балкану који се не увећава, него умире, јесу Срби. Сваке године нестане један град величине Ћуприје, Књажевца или Неготина.

Ово није аларм, ово је последње звоно за узбуну, ово је мој вапај за спас Србије! Сад постаје ваљда свима јасно да су економски терористи и квазиексперти од 2000. до 2012. године извршили геноцид над нашим народом, још већи од НАТО бомби, оставивши људе без посла, новца и наде, па се наша деца не усуђују да уђу у брак и стварају породице.

Један смо од најстаријих народа у Европи и свету! Статистика каже да је већ изумрло 72 одсто српских села. У источној Србији има села у којима се већ деценијама ниједно дете није родило. Док сам последњих дана обилазио градове и села, људи су били толико забринути за опстанак читавог нашег народа, њихове деце и унука, да су захтевали од мене да обећам да ћу забранити абортус, као крајњу меру да не изумремо као нација. Због њиховог безнађа и пишем ову колумну.

Може држава да законом забрани абортус, осим кад то захтевају медицински разлози, али декретима се не праве бебе! Сматрам да би држава могла да законски спречи абортус и тако што би преузела финансијску бригу о детету до његовог пунолетства и завршетка студија, у случају да трудна девојка или жена припада најсиромашнијем слоју становништва.

Наш основни државни и национални интерес нису забране, већ да из петних жила јачамо економију, да повећамо просечне плате на 1.000 евра до 2023.

Колико је важно системским мерама и стварањем друштвене атмосфере подстицати вредности традиционалне породице и рађање деце показује оцена западних медија да је велики Владимир Путин својој Русији обезбедио најјаче оружје на свету. А то нису нуклеарне бојеве главе, већ борба за већи наталитет!

Чак је и једна од најбогатијих земаља на свету, Данска, као државни пројекат повећања наталитета, лансирала кампање, забрањене за млађе од 18 година, и емитовала их на националној телевизији! Слоган је био: „Уради то за маму!“

Угледајмо се и на Русе и на Данце. Они се не стиде да признају да је прављење деце постала ствар државног интервенционизма.

Ово је мој вапај за борбу, за устанак против беле куге. Ако појачамо економију и уведемо нова радна места, ако финансијски подстичемо рађање деце, Србија за десет година може имати двоструко више становника. Не смемо да чекамо ни секунду више, јер ће, према проценама демографа, ако наставимо овим темпом, 2060. становништво Србије бити најмање на Балкану !

На то ме обавезују и речи очајне госпође Верице Буђевац која ми пише да је Удружење мајки са троје и више деце прикупило више од 100.000 потписа, тражећи новчану помоћ од државе која им се обећава од 2000. године. Али ништа нису добили.

Кад сам добила треће дете, добила сам отказ у чувеној фирми „Књаз Милош“, после 18 година стажа. Отпуштен је и мој муж, па смо обоје сада без посла. Упомоћ, упомоћ, упомоћ – тражи спас храбра госпођа Буђевац за све.

Примам свакодневно стотине сличних писама људи из села и градова који буквално плачу због тога што њихова деца одлазе у бели свет и моле да им помогнем. Не траже пуно. Само да њихова деца раде и да зараде!

Сви интелектуалци, сви политичари у Србији морају да се окупе, да се тргну, да схвате да је наш биолошки опстанак у питању! Универзитет „Браћа Карић” и Карић фондација већ деценијама одржавају предавања и указују на нашу белу кугу, но то није довољно без државног програма. Срећан сам што су СПЦ и САНУ, као морални и духовни стубови српског народа, демографску кризу препознали као најважније национално и државно питање. Али, сада нам је најпотребнија акција, како у институцијама, тако и у кревету!

Читава памет Србије мора подсетити Србе како се праве деца! Србија мора да ради и да рађа, иначе нас неће бити, сами себе ћемо истребити!