Листа СНС-а без Карића, али са Стаматовићем
Неколико кандидата изненађења, нови коалициони партнер Здрава Србија и изостанак Покрета Снага Србије – Богољуб Карић, дугогодишњег коалиционог партнера. Tако изгледа изборна листа „Александар Вучић – Србија не сме да стане”. Напредњаци су најављивали да ће бити „неких нових партнера, неких неће бити”, али док су одмах открили да ће Здрава Србија Милана Стаматовића бити нови партнер, нису помињали кога неће бити. Тек кад су предали листу могло се видети да нема кандидата ПСС–БК, странке која је до сада увек била на листи, а у распуштеном сазиву имала је два посланика – Драгомира Карића и Момира Стојилковића. Како су нам рекли у ПСС-у, одлуком главног одбора, ова странка не учествује на републичким изборима, али даје пуну подршку листи СНС-а. Како објашњавају, на локалним биће у коалицији са СНС-ом.
На претходним изборима напредњачка листа „Александар Вучић – Заједно можемо све” освојила је 120 посланичких мандата, а уколико се погледа првих 120 кандидата на листи за предстојеће изборе, може се закључити да ће бити доста нових посланика из напредњачких редова или бар оних који су кандидовани на њиховој квоти. Кандидовање Дејана Булатовића, који је у распуштени сазив ушао као потпредседник Странке слободе и правде, а убрзо напустио ту странку, и није неко нарочито изненађење. Булатовић није крио своје разочарање у бившу странку и то је врло жучно испољавао у скупштинским расправама, а није ни скривао да би радо сарађивао с напредњацима. Жеља му се очито испунила, а на листи је добио врло високо место – 41.
За разлику од Булатовића, кандидовање бившег високог функционера Демократске странке Радослава Милојичића Кене, који је, док је био посланик ДС-а љуто „ратовао” с напредњацима, свакако јесте изненађење. Милојичић је такође добио високо место на листи – 46, а како је од оштрог критичара свега што су напредњаци радили стигао до њихове листе, он за „Политику” објашњава овако: „Од 2018. године, када сам поднео оставку на све функције у ДС-у, па до сада, имао сам доста времена да посматрам политичку сцену, а имао сам и позиве других листа 2020. и 2022. да учествујем на изборима на тим листама, али сам одбијао. Тешка времена изискују храбре одлуке. Србија је притиснута са свих страна и моје је, а и уверење моје породице, пријатеља и политичких сарадника с којима сам се консултовао, да само Александар Вучић има довољно снаге, енергије и политичке мудрости да Србију у овим тешким политичким бурама држи у сигурној луци. Морамо дневнополитичке размирице, овог пута, оставити по страни и гласати у интересу Србије, нових фабрика, путева, повећања плата и пензија, а не за повратак у прошлост”.
Међу кандидатима је и некадашња посланица Доста је било Татјана Мацура, која је, не тако као Милојичић, али свакако била оштра критичарка напредњачке политике. Она се много пре краја посланичког мандата разишла са ДЈБ-ом, али је остала критички расположена према власти, а сада је на врло високом месту, 22, кандидована на напредњачкој листи. Мацура каже за „Политику” да већ три године није политички активна, није члан ниједне странке, бави се, истиче, искључиво развојем удружења „Маме су закон”: „Пишемо предлоге за оцену уставности закона, за измене неких законских и подзаконских аката...” Наводи да је, овим послом, водила дијалог с представницима државних институција и да не би било постигнутих резултата, да није било тог институционалног дијалога.
Како се нашла на изборној листи, Мацура објашњава овако: „Пре око месец дана позвала ме је председница владе да ме пита шта још може да се уради на популационој политици. Разговарале смо како Србија треба да се развија што се тиче популационе политике, који закони да се мењају... Искрено, кад ме је позвала, мислила сам да хоће да ме пита шта још треба да се уради за предузетнице, јер ту има недовршеног посла, али тема се проширила. Питала ме је да ли бих желела да се бавим тим питањима и рекла да бих, ако желим, добила место на листи. Мени је то била добра прилика да кроз законодавну институцију радим оно што иначе радим, да своје идеје спроведем у дело, мало брже. Никакве мистерије ту нема.”
Занимљиво је да је високо место на листи – 52 – добио Драган Николић, који је у распуштеном сазиву био посланик Заветника. Додуше, у сазиву из 2016. године био је посланик СНС-а. Николића је, иначе, у фебруару ове године страшно наљутио председник ИО СНС-а Дарко Глишић, који је и за њега рекао да је, поред још двоје колега, напустио Заветнике и прешао у СНС. Тражио је и Глишићево извињење, а пре десетак дана је обзнанио да се, како је рекао, вратио својој кући, својој породици – СНС-у.
Своје место на листи СНС-а у првих 120 добио је и Жика Гојковић (117), који је у распуштени сазив ушао као председник ПОКС-а на заједничкој листи с Дверима, да би врло брзо постао самостални посланик, који је гласао и за све предлоге владајуће коалиције – од избора владе до законских аката. У првих 120 кандидата на листи по шест места добили су Социјалдемократска партија Србије Расима Љајића и ПУПС – Солидарност и правда Милана Кркобабића, два места добио је СПО, мада поред имена Александра Чотрића (111) и Александра Југовића (112), за разлику од претходне листе, не стоји ознака СПО. У првих 120 су и два кандидата Здраве Србије, а један од њих је Милољуб Албијанић (40 место), бивши шеф посланичке групе Г17 плус и потпредседник скупштине, који је одавно прешао у Здраву Србију. Два кандидата има Покрет социјалиста Александра Вулина, а исто толико и Српска народна партија Ненада Поповића. На листи су и председник Народне сељачке странке Марјан Ристичевић (29. место) и председник Уједињене сељачке странке Србије Милија Милетић (62. место).
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


