Деканима неограничен мандат

Мандат ректора и декана на четири године, без ограничења на два мандата како је било до сада, пооштравање процеса акредитације и могућност да професори који напуне 65 година још четири године остану на факултету – неке су од новина које предвиђа Нацрт новог Закона о високом образовању, у који је „Политика” имала увид.

Како незванично сазнајемо, јавна расправа о овом документу требало би да почне идуће недеље, а тек по окончању расправе, знаће се шта ће „преживети” од предложених решења.

У актуелном Закону о високом образовању, један од најспорнијих чланова је онај по којем се ректор универзитета, декан факултета и директор високе школе струковних студија бира на три године са могућношћу и једног поновног избора.

Нацртом је ово постао члан 64. у којем се каже да се ректор, декан и директор бирају на четири године. По тумачењу истакнутих правника које смо консултовали, то значи да више нема ограничења мандата.

Декани са којима смо разговарали су поздравили овакав став и разрешење вишегодишње агоније на факултетима, која је почетком (изборне) 2015. године кулминирала саопштењем Министарства просвете да декани факултета у Србији немају право да буду на тој функцији више од два пута. Запрећено је чак и новчаном казном у случају да факултети ипак одлуче да изаберу декана мимо закона и упозорено да се декани не служе махинацијама попут другачијег назива или седишта факултета како би се домогли трећег мандата.

Ово писмо су професори једногласно одбацили (заседао је ректорски колегијум Универзитета у Београду, као и Сенат БУ), уз тумачење да мишљење Министарства просвете није правно обавезујуће. Званичан став прве школе за право у Србији био је да је закон врло прецизан и да он каже да могу два мандата у цугу, али не каже да не може и трећи за живота. Међутим, Вербић је ипак спровео своју вољу и по том принципу су изабрани нови челних људи факултета и универзитета.

Званично објашњење просветних власти било је и да је законодавац с правом осмислио овакав члан – како би се смањила могућност корупције и непотизма и како би овакве функције биле доступне што већем броју људи, под условом да поседују одговарајуће квалификације. Професори, међутим, сматрају, да је је реалност да су због оваквог тумачења закона без функције остале многе њихове колеге који су се добро показали на руководећем положају и да се овим исправља „неправда”.

Друга битна новина, око које је такође било много спорења у универзитетској јавности, јесте пензионисање професора, односно могућност наставка рада и након навршене 65 године живота. И док на страним универзитетима нема ограничења за пензионисање, професори предају и у 90. години, актуелни закон каже да професор када напуни 65 година живота, може да предаје још три године.

Нацрт на први поглед, смањује радни век, јер се у члану 93. наводи да уколико постоји потреба за наставком рада, наставник може да закључи са универзитетом, односно факултетом, уговор о раду на одређено време до две године. Међутим, у истој реченици се наводи и да постоји „могућност додатних продужења”.

Највећа новина која се предлаже, јесте оснивање Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању (одустало се од назива агенција), које ће имати својство правног лица. Оно ће влади подносити извештај о свом раду, а финансираће се из сопствених прихода и буџета Србије.

На челу овог националног акредитационог тела биће управни одбор од пет

чланова који се бирају из редова универзитетских и професора струковних студија. Управни одбор бира директора и што је још важније, бира и разрешава чланове Комисије за акредитацију и проверу квалитета.

Избачена је могућност да факултет, односно универзитет добије акт упозорења – што се показало као простор погодан за манипулацију и корупцију. Од сада ће Национално акредитационо тело да издаје уверење о акредитацији високошколске установе, односно студијског програма или да – одбије захтев за акредитацију.

Такође, до сада су факултети којима је одбијена акредитација имали право жалбе Националном савету, који је имао коначну реч. Сада ће Национални савет да потврди или одбије решење и врати га на поново одлучивање Националном акредитационом телу. Оно ће у року од 30 дана морати да донесе решење у складу са „схватањем Националног савета или да покрене управни спор”.

Оно што се до сада дешавало јесте да Комисија за акредитацију одбије неки факултет, он се жали Националном савету и савет му одобри акредитацију. Зато су у јавности често пљуштале међусобне оптужбе о корупцији, а којима законодавац очигледно на овај начин жели да стане на пут.

Уводи се Јединствени образовни број студента

Као и у вртићима и основним и средњим школама и на Универзитету се уводи ЈОБ –– јединствени образовни број студента. То је непоновљива и индивидуална ознака која се састоји од 16 карактера и која се додељује студенту при првом упису на високошколску установу. Ово је неопходно и зато што убудуће Министарство просвете води регистар студената, затим регистре акредитованих високошколских установа, акредитованих студијских програма и запослених, а све у оквиру Јединственог информационог система просвете (ЈИСП).

Уколико је студент већ у школи добио ЈОБ, неће му бити додељен нови.

Нова функција – менаџер универзитета

Уз ректора, проректоре и генералног секретара, предвиђа се и нова функција на Универзитету – менаџер. Нема других информација о томе шта ова функција подразумева, само да је Универзитет дужан да објави конкурс за избор менаџера у року од девет месеци од ступања на снагу овог закона.