Трамп угрожен на свим фронтовима

Амерички председник је на прекјучерашњој конференцији за новинаре био толико нервозан и нетрпељив према седмој сили да је нехотице потврдио оно о чему се данима прича у Вашингтону – да је администрација у великим проблемима и да се ствари не одвијају баш онако како је шеф Беле куће замислио.

Иако је Доналд Трамп позвао медије да бих их убедио да његова влада функционише као, како се изразио, „добро подмазана машина”, толико се брецао и драо на извештаче да они то нису могли да протумаче никако другачије него као још један доказ очигледних фалинки у владиној машинерији.

За водеће листове који пишу о невољама у Авенији Пенсилванија – „Њујорк тајмс”, „Вашингтон пост” и „Волстрит џорнал” – Трамп је казао да пропадају и да објављују срамне лажне вести, док је репортеру који га је упитао о антисемитизму казао да седне и ућути.

Медији су се јуче питали да ли је такво понашање ипак исувише и за Трампа и да ли иза нескривеног непријатељства стоји председникова намера да изазове још једну медијску сензацију и скрене пажњу јавности са извештаја који тврде да је његова владавина почела да се распара после мање од месец дана.

Ако је шеф Беле куће и стварно појачао нападе на медијском фронту да би прикрио губитке на другим бојиштима, имао је шта и да прикрива – почев од судског блокирања његове забране уласка у САД за грађане седам муслиманских земаља.

То је, према Си-Ен-Ену, изазвало пометњу међу Трамповим сарадницима у Белој кући, који су углавном, као и он, новајлије у политици и државном пословима и не само да се још не сналазе у свим финесама владавине већ се и међусобно гложе у бици за председникову наклоност.

Трамп је данима принуђен да ради без тачке ослонца у свакој влади – саветника за националну безбедност, због чега је суочен са критикама да је испустио контролу над најосетљивијим ресором у држави.

„Ко доноси одлуке? Нико не зна. Очигледно не саветник за националну безбедност. Да није Бенон (Трампов сарадник у Белој кући)? Да није 31-годишњак?”, запитао се сенатор Џон Мекејн алудирајући на члана најближег Трамповог круга, млађаног Стивена Милера. 

Председник се нашао у овако незавидној ситуацији када је његов саветник за националну безбедност почетком недеље поднео оставку јер се утврдило да је на своју руку обећавао Русима укидање санкција. Не само да је Мајкл Флин отишао већ се и адмирал који је био виђен за његовог наследника захвалио на понуди, што је само продубило кадровску агонију.

Трамп никако не успева да се отресе оптужби за сумњиве споне са Москвом, па тако ФБИ и ЦИА воде истрагу против неколицине његових блиских сарадника из предизборне кампање, осумњичених за контакт са руским званичницима, укључујући обавештајце.

У Конгресу се, иако тамо главну реч води председникова странка, такође води истрага о руским хакерским нападима на америчке председничке изборе за које је раније утврђено да су наређени са циљем да на власт доведу Доналда Трампа.

Чак и без сумњичавости парламента и шпијунских служби, Трамп је поражен самим тим што на готово свакој конференцији за новинаре мора да одговора на питања о природи својих веза за Москвом и демантује да је у Русији започео послове или направио дугове који наводно једино могу да објасне његову приврженост сарадњи са Владимиром Путином.

Епизода је показала дубину провалије између председника и обавештајних служби, које је окривио да су дотурањем података новинарима запечатили Флинову судбину.

Веома је занимљиво како је Доналд Трамп напрасно променио мишљење о обелодањивању информација када су обавештајне агенције ове недеље редакцијама послале доказе о томе да је Флин – супротно ономе што је тврдио медијима, потпредседнику Мајку Пенсу па чак и ФБИ (лагање федералних агената је кривично дело) – ипак са руским амбасадором у Вашингтону разговарао о Обамином ембаргу.

Трамп се обрушио на агенте који су то урадили, тврдећи да дотурање поверљивих података није у складу са америчким вредностима и да је противно закону.

Како је само другачије говорио када су се у јавности, посебно на „Викиликсу” појавиле информације о Хилари Клинтон! Републиканац је тада хвалио оне који су пустили вест о закулисним радњама демократа на страначким изборима у корист бивше прве даме и њеном говору пред банкарима Волстрита.

Тврдио је да није важно како су информације доспеле у јавност, већ да ли су тачне и шта говоре о Хилари Клинтон.

Сада, међутим, није важно што су подаци о Флину тачни и што показују да је лагао чак и чланове владе који су онда испали смешни јер су понављали његове неистине, већ је важно то што су те информације службе дотуриле новинарима.

Трамп је показао лицемерје и током прошлонедељне посете јапанског премијера, са којим је листао строго поверљиве безбедносне податке на тераси свог голф-клуба на Флориди наочиглед конобара и гостију који никако нису смели да слушају државне тајне.

То значи да је потенцијално угрозио безбедност земље, излажући се могућим страним уходама и мобилним телефонима са којих су чак и уснимљени поверљиви документи, иако је летос тражио да Хилари Клинтон заврши у затвору јер је као државна секретарка користила лични мејл похрањен на приватном серверу без ваљане безбедносне заштите.