Демонтирање Мушарафа

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Нови пакистански премијер Јусаф Раза Гилани још није именовао министре, али је већ јасно да ће четворочлана коалиција, која је формирана после фебруарских избора, дати једну од најмоћнијих цивилних влада у историји Пакистана. Њен пут је, по свему судећи, већ трасиран првим премијеровим потезима и у основи подразумева демонтирање осмогодишњег легата војне владавине председника Первеза Мушарафа.

Међу првим одлукама је укидање кућног притвора за смењеног председника Врховног суда земље Мухамеда Чаудурија, кога је, са још око 60 судија разних нивоа, Мушараф склонио, страхујући да ће оспорити легалност његовог избора на председнички положај у тадашњем сазиву парламента и у покрајинским скупштинама, због тога што се кандидовао у генералској униформи, као главни заповедник оружаних снага земље.

Пошто нова влада у парламенту формираном после фебруарских избора има двотрећинску већину, максимум чему може да се нада до јуче свемоћни председник јесте да му остану само церемонијалне функције. Али, судећи по изјавама победника изборног надметања које објављује главни пакистански дневник на енглеском „Дон”, савет му је да се и политички пензионише, пошто се крајем прошле године већ растао и са генералском униформом.

Послеизборни развој догађаја показује иначе да су избори увелико допринели заокрету и стабилизацији политичких прилика у овој муслиманској земљи од 160 милиона становника, у првом суседству велике кризе (оне у Авганистану). У Пакистану, додуше, још нису престали терористички напади радикалних исламиста, али нема више страховања од радикализације целе земље, нити се више помиње онај најгори сценарио – да се екстремисти докопају пакистанског нуклеарног оружја.

Нову владајућу коалицију предводе две највеће странке, које су, током деведесетих, биле љути ривали, смењујући се на власти и међусобно се оптужујући. После трауматичног атентата на Беназир Буто, крајем децембра, на врхунцу предизборне кампање, две најутицајније личности у земљи постале су удовац убијене лидерке Пакистанске народне партије (ППП) Асиф Али Зардари и Наваз Шариф, вођа Муслиманске лиге. Шариф је, иначе, био на месту премијера када га је Мушараф свргао у бескрвном пучу 1999. и протерао из земље.

Заједнички жеља за намиривањем политичких рачуна према лидеру војног режима главни је интересни лепак који је спојио ППП и Муслиманску лигу, а у њихов савез примљене су још две мање партије, како би се обезбедила двотрећинска већина за уставне промене и евентуални опозив председника.

Нови премијер, 55-годишњи лојални сарадник Беназир Буто, по образовању новинар, својевремено је председавао парламенту, и потом четири и по године провео у затвору због оптужби да је тај положај злоупотребио запошљавајући превише људи, премда му казна није судски оверена. У Исламабаду се спекулише да он у ствари само чува столицу за Зардарија, који пре тога, по пакистанском уставу, мора да у некој од изборних јединица буде изабран за посланика. Зардари је, такође због оптужби за корупцију, иза решетака провео чак 11 година.

Политичку судбину Мушарафа с пажњом ће пре свега пратити Америка, која је у њему досад имала главног, премда не нарочито ефективног, савезника у „рату против терора”, због чега је током прошле године чак посредовала у договору о (послеизборној) подели власти између њега и Беназир Буто.

Упадљиво је зато било присуство америчке делегације на високом нивоу – Џона Негропонтеа, заменика државног секретара, и Ричарда Баучера, помоћника за јужну Азију – у Исламабаду током првог заседања новог парламента и избора новог премијера. Они су разговарали са новим лидерима, али и са Мушарафом. Како јуче пише „Дон”, и Зардари и Шариф су одбили да Вашингтону пруже гаранције о опстанку Мушарафа, образлажући да сва питања, укључујући и проблем „рата против терора”, од сада морају да буду разматрана у парламенту.

Оба лидера су пре тога наговестила спремност да разговарају са „неким милитантним групама”, што само по себи подразумева напуштање Мушарафове политике искључио војног обрачунавања са њима.

Према оцени уредника „Дона” Зафара Абаса, посета званичника из Вашингтона је „погрешно темпирана”, јер оставља утисак како Американци желе да диктирају и новом политичком вођству у земљи.

Оно што је додатни лош сигнал за Мушарафа јесте и најава да ће се затражити да убиство Беназир Буто истраже Уједињене нације, што је, иначе, стари захтев ППП-а који је Мушараф глатко одбио, поверавајући истрагу британском Скотланд јарду.