Немачки десничари сарађују са Русима

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Састанак шефице десничарске Алтернативе за Немачку (АфД) Фрауке Петри са руским парламентарцима у Москви, међу којима су били блиски сарадници Владимира Путина, али и руски крајњи десничари, дали су муницију њеним критичарима, како онима који АфД виде као „пиона” преко којег Русија жели да се меша у немачку унутрашњу политику, тако и онима унутар АфД којима сметају поједини потези лидерке ове опозиционе странке.

АфД је прексиноћ штуро, скоро као безначајну информацију, саопштила да је делегација странке, на позив регионалне владе Москве, имала у току викенда у руској престоници разговоре о сарадњи између немачких покрајинских и руских регионалних парламената. Како се наводи, на маргинама сусрета Фрауке Петри је имала састанак са председником руске Државне думе Вјачеславом Володином, као представником странке „Јединствена Русија”, потом његовим замеником Пјотром Толстојем и „осталим посланицима Думе”.

Петријева није хтела да појашњава са киме се све срела и о чему су разговарали, али немачки медији су тек на основу саопштења руског парламента сазнали да је на том, како оцењују, „тајновитом састанку” присуствовао и шеф посланичке групе Либералнодемократске партије Владимир Жириновски, потом председавајући одбора за спољне послове Леонид Слуцкиј и председавајући одбора за енергетику Павел Заваљни. Осим тога, у саопштењу Думе се истиче да је „расправљано о темама које се тичу сарадње регионалних парламената, међупартијске сарадње и развоја контаката између подмладака партија”.

Тајновитост Петријеве и профил њених саговорника довољни су да у појединим анализама ово буде бар посредан доказ да Кремљ преко АфД жели да се умеша у унутрашњу политику Немачке, и то пред изборе. Наиме, Володин, не само да је први човек Думе већ важи за једног од Путинових најповерљивијих људи и најутицајнијих званичника, који је својевремено био шеф Путиновог кабинета. Толстој, који је прапраунук чувеног писца Лава Толстоја, у Русији је познат као водитељ многобројних политичких емисија на државном Каналу 1, при чему га руска опозиција оптужује да често у својим емисијама шири дезинформације и пропаганду, нарочито о Украјини и Западу.

Како је сазнао ДПА увидом у информације о партијским путним трошковима, у Москву је са Петријевом ишао и функционер АфД Јулијан Флак, који је задужен за партијску организациону, програмску и финансијску стратегију. Иако то може да наговести да АфД прима финансијску помоћ од Кремља, недавно у јавности обелодањен извештај две немачке обавештајне службе указује да не постоје јасни докази да Москва утиче на немачку унутрашњу политику и да финансира АфД. Међутим, у поверљивом извештају обавештајаца наводи се да су „могући покушаји руског утицаја” кроз АфД. Немачки аналитичари сматрају да се тај утицај види и у томе што руски државни медији, који имају сајтове и на немачком, попут РТ, у последње време веома често дају функционерима АфД платформу да нападају немачку владу, те да би то могло да утиче на око три милиона немачких држављана који говоре руски.

С друге стране, то што се Петријева у Москви сусрела са Жириновским и разговарала о међупартијској сарадњу могла би да буде добра „муниција” за њене супарнике унутар АфД. Многобројни екстремни ставови Жириновског су поприлично познати у Немачкој, при чему га је немачки најтиражнији таблоид „Билд” својевремено назвао „руским Хитлером”. Сусрет Петријеве и „руског Хитлера” долази у тренутку када је она подржала покретање процедура за избацивање из партије истакнутог члана Бјерна Хекеа, због његовог говора у коме је рекао да Немачка мора да направи заокрет од 180 степени када је у питању сећање и признавање нацистичке прошлости и да је споменик у Берлину посвећен милионима јеврејских жртава холокауста „споменик срама”.

Ове речи Хекеа, који је шеф огранка АфД у источнонемачкој покрајини Тирингија, изазвале су бурне реакције широм Немачке, а Петријева и још две трећине функционера странке су гласали за његово избацивање, очигледно желевши да седам месеци пред савезне парламентарне изборе докажу јавности да АфД није странка која баштини неонацистичке и радикалне идеје. Међутим, сусрет и најава сарадње са Жириновским је у контрадикцији са поступком за избацивање утицајног функционера Хекеа, који се чак у међувремену извинио за своју изјаву, рекавши за магазин „Шпигл” да је погрешио. Додуше, још није извесно да ће Хеке бити искључен из странке, али његове присталице ће ову ситуацију искористити против Петријеве, која иначе настоји да хомогенизује странку чији су чланови и функционери поприлично различитих ставова и уверења.

Хеке спада у онај део контроверзних функционера АфД, који не зазиру од провокација и кокетирања са десничарским екстремизмом, што је у мањој мери и Петријевој било својствено. Међутим, сада она пре свега настоји да партију позиционира као десничарску партију сличну француском Националном фронту Марин ле Пен. Због тога Петријева сада пре свега истиче да се залаже за потпуно одустајање од идеје мултикултурализма у корист немачке културе која би требало да буде доминантна и водећа. Осим тога, залаже се за забрану градње џамија, забрану ношења бурке, увођење државних дозвола за рад имама у Немачкој, при чему каже да је за „неограничену слободу вероисповести и уверења” али да сматра да „ислам не припада Немачкој”. Ови њени ставови су за водеће немачке странке екстремни, али за део функционера АфД преблаги, тако да је интерна борба за власт и даље жестока и прети да угрози изборни резултат странке.