„Летеће” контроле здравства и током пролећа
Лекарски тимови које је Министарство здравља формирало са задатком да у здравственим установама у унутрашњости Србије, препознају недостатке у лечењу и предложе мере побољшања, наставиће са ненајављеним „визитама” и током пролећа.
Др Мехо Махмутовић, државни секретар у Министарству здравља, за „Политику” наводи како ове контроле, започете средином октобра прошле године ниједног тренутка нису престале. Он додаје да готово више нема болнице или дома здравља до којих нису стигле „патроле” наших најбољих лекара. За ове контроле ангажовани су сви директори београдских клиничко-болничких центара, челници клиничких центара из Београда, Ниша, Новог Сада и Крагујевца четири државна секретара Министарства здравља, као и неки од најугледнијих професора медицинских факултета.Подсећамо да су интервентни лекарски тимови у акцију обиласка болница широм Србије кренули после смрти осмогодишњег дечака из Лознице. Тај немили догађај био је само један у низу учесталих примера погрешног лечења пацијената започетих у здравственим установама у унутрашњости, а који су се онда завршавали трагичним исходом у Београду. Зато је тада министар здравља др Златибор Лончар иницирао ове контроле да би, како је сам описао, решио алармантно стање здравства у унутрашњости.
Од средине октобра прошле године, у сталне ненајављене визите болницама и домовима здравља у мањим местима одлазе „патроле” у чијем саставу су сви директори београдских клиничко-болничких центара, челници клиничких центара из Београда, Ниша, Новог Сада и Крагујевца, четири државна секретара Министарства здравља, као и неки од најугледнијих професора медицинских факултета
Да ли се после ове мере лечимо боље и да ли се поштују процедуре које обезбеђују безбедну и ефикасну здравствену услугу?
– Циљ нам је био да људски фактор као узрок грешке у лечењу смањимо на минимум. Министарство је одлучно у намери да се проблеми више не гурају под тепих – каже др Махмутовић. Он додаје да, осим у ненајављене обиласке, радна група излази на терен и када се у некој здравственој установи уочи проблем, пре него што се он увећа.
Државни секретар признаје да контроле више немају онај интензитет какав су имале на почетку акције, али да нико не мисли да је посао завршен. Др Махмутовић додаје да није било нових смена и разрешења директора, каквих је било у октобру и новембру, када је смењено 11 директора општих болница, а у другом кругу још 17 директора домова здравља и клиника.
– Тренутно више не може да се каже да је здравство у унутрашњости у алармантно лошем стању. Имамо добре докторе, а када уведемо обавезујуће протоколе по којима ће сваки лекар бити дужан да лечи пацијента, могућност лекарске грешке свешћемо на минимум. То ће значити да се иста болест, исто здравствено стање на исти начин лечи од Суботице до Трговишта. Протоколи ће убудуће бити обавезујући поступци у лечењу – најављује др Махмутовић.
Државни секретар закључује да у здравству Србије сада има бољу опрему, уредније зграде и више запослених доктора него пре три године.
Ипак, није се престало са обичајем да петком, у подневним часовима, пут београдских клиника крећу каравани пацијената из унутрашњости, који „натемпирано” стижу из свих делова Србије, о којима ће током викенда када нема довољно лекара у малим местима, бринути доктори највећих здравствених установа. Др Махмутовић, по специјалности педијатар, који је пре функције државног секретара био начелник Дечјег одељења Опште болнице у Новом Пазару, каже да му таква пракса никада није била јасна.
Мехо Махмутовић:
Циљ нам је био да људски фактор као узрок грешке у лечењу смањимо на минимум. Министарство је одлучно у намери да се проблеми више не гурају под тепих
Проф. др Радоје Симић, директор Института за здравствену заштиту мајке и детета у Београду, каже да се ипак осећа бољитак.
– Важно је да се нешто покренуло са мртве тачке. Осећамо ефекат ове мере, јер многе колеге из мањих здравствених центара сами успешно заврше лечење тешко болесне деце. Ипак, и даље нам стижу пацијенти из унутрашњости, било због страха лекара који зазиру од најтежих случајева и желе да чују и друго мишљење лекара, било због притиска родитеља, који су уверени да се у престоници добија боља медицинска помоћ – примећује др Симић.
Проф. др Александар Стефановић, директор Гинеколошко акушерске клинике Клиничког центра Србије, међутим, сматра да је од покретања ове иницијативе прошло мало времена да би се видели конкретнији резултати побољшања услова лечења у здравственим установама.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


