Љајић не укида економске дипломате

Добра вест је стигла изненада: потпредседник владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић одлучио је да не укида службу српске економске дипломатије. Само ће, уместо прве генерације од 28, како је оцењено неуспешних „економских амбасадора”, послати нову екипу која ће бити боље изабрана и припремљена за успех.

Дакле, уместо 28 Динкићевих економских дипломата у најважнијим економским центрима у иностранству, за које је утврђено да су коштали земљу око девет милиона евра а нису остварили значајније резултате, Љајићево министарство ће сада наводно боље бирати, на бази стручних критеријума, боље обучити и контролисати наше економске представнике.

Требало ми је времена да озбиљно размислим и схватим да ово није само добра вест. Зашто? Питам се докле ћемо да се играмо с концептом економске дипломатије о државном трошку? Уместо једног министарства неспецијализованог за спољне послове (Динкићевог Министарства за економију и регионални развој), које је преузело овај ресор, сада се појављује друго (Љајићево Министарство трговине, туризма и телекомуникација), које треба да поправља резултате одбаченог концепта. Које квалификације за ову област поседује министар Љајић, иначе лекар по струци? Ако не он, ко је у том министарству довољно стручан за одабир нових економских дипломата? Хоће ли бити јавног или поново интерног конкурса? ,,Желимо да најбољи људи одлазе у економску дипломатију и неће бити примани нови људи, већ ћемо их ангажовати из постојећих институција, агенција, министарстава, одакле ћемо слати квалитетне људе“, изјавио је Љајић. Тога сам се и прибојавао, дакле партијски кадрови и фаворити!

У Републици Србији, која још пролази кроз тешку транзицију, неуспелу „буразерску“ приватизацију и велике проблеме с преосталим неуспешним јавним предузећима, тешко је успоставити успешну економску дипломатију. Главни и успешни привредници су власници приватног капитала (домаћи тајкуни и странци), очекују се и нови страни улагачи, а диригент њиховог економског наступа у иностранству требало би да буде држава с кадровима по укусу Љајићевог министарства.

Како ће тај концепт успети да се наметне привредницима, поготову великим страним компанијама које имају своје службе за освајање светског тржишта и које се руководе пре свега сопственим интересом? Да ли ће се нова економска дипломатија Србије задовољавати да даје смернице за економски наступ у иностранству на чије извршење неће моћи да утиче?

Како ће приватни (домаћи и страни) капитал моћи да утиче на дефинисање главних токова, смерница и циљева економске дипломатије Републике Србије? Може ли Расим Љајић, са својим дугогодишњим министарским искуством, да утиче на стране инвеститоре у Србији да следе његов концепт економског наступа у иностранству? Као што видите, многа питања траже бољу елаборацију и одговоре и поред решености да се наша економска дипломатија, после толико година лутања и волунтаризма, сачува и настави да ради.

С позитивним приступом могло би се овако резоновати: за успех наше економске дипломатије у наредном раздобљу важно је имати способну, добро регрутовану и обучену екипу економских дипломата, конзистентан и рационално устројен концепт и циљеве економске дипломатије. Међутим, да би она имала шансе за успех требало би да се заснива на реформисаној, успешној привреди, ослобођеној од губитака преосталих пропалих јавних предузећа. Подразумева се да таква успешна привреда, осим наметнутог коморског система, жели да је у иностранству заступају државне економске дипломате, поред њихових сопствених. Није занемарљив проблем ни како економским дипломатама обезбедити колегијалан третман (без тихог бојкота) у амбасадама наше земље у иностранству у којима ће бити смештени.

Ваљда потпредседник владе Љајић зна да његова квалитетна екипа од 28 економских дипломата није, сама по себи, довољна за остварење постављених циљева. Да се, после неколико година, не би поновила оцена да је у ту екипу уложено много државних средстава без значајнијих валидних резултата.

Редовни професор Универзитета