Новчане казне у васпитању – да или не?

Где се мало улаже, мало се и добија. Ако је ученик проблематичан, агресиван и својим понашањем ремети ред и мир осталих ученика, наставника, па и угрожава њихову безбедност, онда је у тај рад мало уложено. Ако родитеље који су морално посрнули, склони алкохолу итд. одмах новчано казнимо за проблематично понашање њиховог детета, које нису умели да васпитају како треба – шта ћемо тиме решити? Такви родитељи ће још више бити незадовољни и још више ће оптуживати школу, а проблематични ученик ће наставити да прави проблеме, јер родитељи, и поред новчане казне, не знају на који начин да му помогну.

Али ако родитељи подржавају проблематично понашање свог детета и неће да сарађују с наставницима, ако ништа не предузимају, неће дете да воде код стручњака у школи или ван ње и стално оправдавају његово лоше понашање, такве родитеље треба новчано казнити.

Родитељи који су из неких неоправданих разлога занемарили дете (заузетост послом, честа путовања, недостатак пажње и љубави), а дете крене да прави проблеме, новчана казна за њих као опомена може да има ефекта.

Уместо новчане казне, родитеље чија су деца проблематична требало би укључити, тј. приморати на разне курсеве и семинаре о правилном васпитању деце, како би им се прво на тај начин стручно помогло, па тек после, ако нема ефекта, размишљати о новчаној казни.

У појединим случајевима од родитеља се може тражити да ангажују чувара свог детета. То може бити неко од родбине или неко други ко ће дете пратити до школе и касније током повратка из школе. Ако је у питању екстремни проблем, у договору с родитељима наставници могу да се договоре да ученик седи код куће и учи, и да повремено долази на консултативну наставу. На крају године ће полагањем испита завршити разред.

Свака казна, да би имала ефекта, мора бити добро одмерена, правична и прецизно формулисана и на време изречена, јер у супротном може имати контраефекат. Али пре него што дође до било какве казне, учинимо све да она буде непотребна.

Специјалиста педагогије