Сироти мали политичари

Помало неочекивано, кампања за ванредне парламентарне изборе који ће се одржати 11. маја није почела прозивкама политичких ривала ко је мањи или већи патриота или Европејац, већ ко је и колико за време мандата успео да повећа свој конто у банци. Упадљиво је да већина политичара који су одлучили да јавности обелодане својину тврди да им се уштеђевина креће око 70.000 евра (после петог октобра, када је тек завладала мода откривања иметка, махом су тврдили да имају у банци око 30.000 марака).

Председник Г 17 плус Млађан Динкић први је у јавност изашао са подацима о свом имовном стању. Он каже да је протеклих година успео да уштеди 68.000 евра, те да има стан од 68 квадрата на Новом Београду (у коме су пре два дана и новинари гостовали) и гаражу од 16 квадрата и аутомобил „пежо 206” стар осам година.

Странка Г 17 плус је затим позвала и остале функционере, пре свега оне из Српске радикалне странке (Томислава Николића, Александра Вучића и Драгана Тодоровића) да обелодане своје имовно стање. Они, како каже Г17 плус, коначно морају да одговоре грађанима колико станова су добили од државе. „Да ли је пример социјалне правде и патриотизма или остваривања личне користи када Николић, Вучић и Тодоровић само неколико месеци након уласка у Владу Србије, а три месеца пре бомбардовања добију огромне станове у елитном делу Београда”, запитала је Г 17 плус.

Према Динкићевим речима велики део новца који има на рачуну, 15.000 евра, добио је на име обештећења од листа „Курир”. У Динкићевој странци кажу да та уштеђевина није настала само од плате већ да је он добијао хонораре за предавања, али и за књигу „Економија деструкције”, која је продата у десет хиљада примерака. Поред тога, Динкић је давао и консултантске услуге, а радио је и на изради студија и слично. Примера ради, за предавање на „Корнелу” 1997. године добио је 5.000 евра, а за чланак у немачком „Штерну” 1999. године 2.500 евра. Млађан Динкић био је најплаћенији од новембра 2000. до јула 2003. године, када му је плата била око 5.000 марака или 2.500 евра, а најмање је зарађивао 2004. када је као министар финансија зарађивао 33.000 динара, да би му 2005. плата порасла на 90.000, а затим 2007. на 98.000 динара. Просек плате његове супруге Татјане Динкић од 2000. године је око 500 евра, а последња плата. као начелнику у Динкићевом Министарству економије и регионалног развоја. била је око 70.000 динара.

(/slika2)И потпредседник владе Божидар Ђелић, како тврди, уштедео је у протеклих неколико година сличну суму новца као и Динкић. У рапорту јавности казао је да је власник куће и стана у Београду и да поседује уштеђевину од 73.000 евра и 3.250 долара. Поред тога, како каже, власник је 3.000 акција, односно скоро стопостотног удела, у инвестиционом предузећу „Хаус оф Јуроп инвест” регистрованом у Холандији, као и аутомобила „југо кабрио” и плаца од једног ара у општини Бар. Ђелић, међутим, није открио колика је вредност тих акција.

Протеклих месеци Ђелића су врло често прозивали из Српске радикалне странке, тврдећи да има 11 милиона евра у акцијама Меридијан банке. Он је то негирао, (ових дана је тврдио да је у протеклом периоду био предмет прљаве кампање) а радикали су тражили да покаже своју пореску пријаву. Прошле године генерални секретар СРС-а Александар Вучић поднео је против Ђелића пријаву Одбору за спречавање сукоба интереса тврдећи да Ђелић има милионе за које га прозивају.

Одбор је, међутим, одбио Вучићеву пријаву и прогласио Ђелића „невиним”. Како је рекао тадашњи председник Одбора Милован Дедијер, Ђелић је пре подношења пријаве и покретања поступка дао објашњење у коме је навео да акције у Меридијан банци које спомиње Вучић у пријави не поседује он лично већ су то акције предузећа „Хаус оф Јуроп”, чији је он власник, а које је тада било сувласник друштва „Сопар Серби” које има 10 одсто акција у „Меридијан креди агрикол банци.

Након Ђелићевог „случаја” Одбор за решавање о сукобу интереса донео је правни став да су функционери дужни да пријаве акције или уделе не само у предузећу чији су власници или сувласници него и у повезаним лицима са тим предузећем.

Протеклих дана Ђелића су прозивали и из премијерове Демократске странке Србије.

Саветник премијера Бранислав Ристивојевић устврдио је пре десет дана да је „један од највећих проблема нашег друштва” начин на који је Божидар Ђелић „зарадио 11 милиона евра”. Све ове године доносили смо европске законе и градили правну државу како не би било могуће да се преко ноћи заради 11 милионаевра као што је зарадио Ђелић, изјавио је Ристивојевић. Према његовим речима, „чињеница је да није зарадио 11 милиона док је живео у ЕУ у Француској и чињеница је да је после првогминистарског мандата пријавио да је толико зарадио у Србији” а то је, како је казао „један од највећих проблема нашег друштва”.

Међутим, треба подсетити и да је Влада Србије у јулу прошле године одбила да одговори на посланичка питања о томе како је Ђелић стекао деонице Меридијан банке, наводећи да та питања не спадају у њену надлежност. Када смо питали потпредседника ДСС-а Борка Илића зашто то питање нису раније покренули, он је казао да су их спречавали виши државни интереси, односно јединство које је требало очувати у влади због борбе за Космет.

Протеклих дана из ДСС-а су прозивали и Драгана Ђиласа, министра без портфеља задуженог за национални инвестициони план, од кога су тражили да саопшти грађанима колико милиона евра има на свом рачуну, а како су рекли „посебно је важно да сведочи јавности да ли се његов девизни рачун увећао од када је министар и колико он сада милиона евра тачно има”.

Ђилас се јуче огласио рекавши да је поднео своју „имовинску карту”, али да „не воли” атмосферу која се тренутно прави у Србији са имовином функционера. Према подацима које су медији објавили прошле године, Ђилас живи у кући од 250 квадрата на Сењаку која је власништво његове супруге, сувласник је „Мултикома”, предузећа из Сарајева, које је власник „Директ медије”, водеће медијске агенције у земљи која се бави закупом и продајом рекламног простора на телевизијама. Ђилас је и сувласник фирме МДИ „Интернационал” из Прага. И он је пријавио уштеђевину од 70.000 евра. У јавности се, међутим, често спекулисало да је Ђилас „тежак” далеко више, јер наводно, на овај или онај начин, контролише целокупно тржиште реклама у Србији.

Судећи према имовинским картама, међу најскромнијим су двојица челних људи у Србији, председник Борис Тадић и премијер Војислав Коштуница. Њихова имовина готово да се није мењала од 2000. године када су дошли на власт. Тако председник Тадић има уштеђевину од 55.000 евра, али нема ни стан ни кола, док Коштуница живи у истом стану у коме је живео и као опозициони лидер.

(/slika3)Од оних који су се скућили у јавности се често спомиње лидер Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић. Он тврди да живи у тастовом стану и да је ових година успео да уштеди 45. 000 евра за који намерава да купи стан. Није никад објаснио како је зарадио овај новац, како зарађује за живот нити ко финансира његове скупе изборне кампање.

Међу богатије функционере свакако се убраја и Велимир Илић, председник Нове Србије. Али он каже да за највећи део свог богатства може да захвали родитељима, пошто је добио у наследство „пет-шест” кућа које сада рентира и тако месечно, наводно, приходује око шест хиљада евра. Многима је невероватно да се у Чачку могу постићи дедињске цене рентирања, а није до краја расветљено ни одакле му новац за кардиолошку клинику коју је имао намеру да гради на свом имању у Качулицама.

Ни поједини челници Српске радикалне странке не би се могли назвати сиромасима. Међу богатијима је потпредседник партије Драган Тодоровић који има стан на Врачару од 167 квадрата и гаражу, плац од осамдесет ари са кућом од 144 квадрата у Београду, кућу и фарму у Дебељачи. Сувласник је и стана на Хвару, а његова фирма има три шлепера и камион. Он међутим, на рачуну у иностранству има, како тврди, само 11.000 евра.

Чињеница је, такође, и да високи функционери ДСС-а и министри Предраг Бубало (трговине и услуга) и Зоран Лончар (просвете) никада нису били вољни да јавно саопште колика им је имовина, истичући да то није ствар о којој би јавност требало да расправља.

То што ових дана јавности предочавају своје имовинске карте искључиво је њихова добра воља или тачније политички маркетинг, каже Слободан Бељански, нови председник Одбора за спречавање сукоба интереса. Он истиче да је једна од великих мањкавости закона о спречавању сукоба интереса што није обавезао функционере да податке о својој имовини достављају јавности.

„Доступни су само подаци о плати и другим приходима из буџета, док остали подаци могу да се користе само у поступку у коме се утврђује да ли је неки функционер повредио закон. Чак ни тада по нашем закону не можемо да их саопштимо, јер се мора водити рачуна да се не повреде интереси тог функционера”, каже Бељански у разговору за „Политику”.

Он подсећа да су на почетку свог рада 2005. године чланови одбора рекли да је то лоше решење и предлагали измену закона тако да подаци о имовини буду доступни или потпуно или већим делом.

„То није уродило плодом, а закон није промењен под изговором да се доноси Закон о Агенцији за борбу против корупције у коме ће то бити другачије решено. Закон, међутим, није донет. Пре месец дана била је јавна расправа о нацрту, али сада када скупштина не ради ко зна када ће закон бити донет”, објашњава Бељански.

Проблем, међутим, није само у томе што јавност не може да има увид у имовину функционера, већ и у томе што они нису обавезни да те податке документују, а одбор њихове наводе проверава тек ако посумња у њихову истинитост.

Посао одбора, како наглашава Бељански, није да испитује истинитост података, а нема ни могућности да то ради. Уколико пак одбор сазна из било ког извора да ти подаци нису тачни или потпуни покренуће поступак против тог функционера. Пријаву против функционера може да поднесе било ко чак и анонимно, с тим што, како каже Бељански, у том случају одбор има више разлога да сумња у њихову истинитост. Најбоље је, како каже, да пријава буде поткрепљена неким доказима или указивањем на то где се докази могу наћи. Закон иначе предвиђа да функционер имовину пријави пре ступања на дужност, али и да одбор извештава о својим финансијама две године након што му је престала функција.

Који је смисао постојања одбора ако се све заснива на доброј вољи и поштењу функционера?

Председник овог тела објашњава да подаци у одбору представљају неку врсту базе података која може послужити и након што функционер оде са власти. „Ако нешто није пријавио, а по престанку функције одједном стекне имовину која је далеко изнад његових финансијских могућности то ће бити добар разлог за сумњу и извор података да је нешто злоупотребио. И то може да користи не само наш одбор него и Управа прихода, јавни тужилац и зато ово пријављивање има смисла”, истиче Бељански.

-----------------------------------------------------------

Ивица Дачић

• 2004.

– Стан од 90 квадрата у Београду

– „Волво С40”

• 2008.

– Стан од 90 квадрата

– Супруга вози аутомобил стар шест година

-----------------------------------------------------------

Божидар Ђелић 

• 2001.

– Станује код тетке на Н. Београду

(извор Министарство финансија)

• 2008.

– Кућа на Сењаку од 425 квадрата

(издаје је за 4.500 евра, а након плаћања пореза остаје му 3.000 евра)

– Уштеђевина 73.000 евра

– Стан на Звездари

– Власник 3.000 акција (готово 100 одсто власништва) у инвестиционом предузећу у Холандији „House of Europe Invest”

– Ар земље код Бара

– „Југо кабрио” из 2002.

-----------------------------------------------------------

Драган Ђилас

• 2007.

– Супруга има кућу од 250 квадрата на Сењаку

– Сувласник „Мултикома”, предузећа из Сарајева

– Сувласник фирме МДИ„Интернационал” из Прага

– „Saab” (2003), „ситроен Ц3”

– Уштеђевина 70.000 евра

-----------------------------------------------------------

Велимир Илић

• 2007.

– „Пет-шест кућа“ (Илић)

– Месечни приход од ренте 6.000 евра

• 2008.

– Исто

-----------------------------------------------------------

Расим Љајић

• 2008.

– Део породичне куће од 90 квадрата у Новом Пазару

– „Пасат” из 1996. године

– Супруга вози „голф 3”

– Уштеђевина 12.000 евра

-----------------------------------------------------------

Томица Милосављевић

• 2004.

– Породична кућа у Раковици

– „Фијат мареа”

• 2006.

– Кућа од 250 квадрата

– „Фијат пунто”, „тојота јарис”

– „Приходе, кредите, лизинг чланова породице пријављујем по закону.“

• 2007.

– Исто

-----------------------------------------------------------

Александар Поповић

• 2007.

– Стан од 48 квадрата

– „Сузуки свифт” (1996)

– Уштеђевина у обвезницама

-----------------------------------------------------------

Драган Шутановац

• 2007.

– Живи у тастовом стану са супругом и децом

– Имање у селу код Прокупља

– „Фијат”, „шкода суперб”

-----------------------------------------------------------

Подаци о имовинском стању засновани су на изјавама политичара и информацијама медија