Нема плана Б, будућност Србије је у ЕУ

Нема сумње у то да је Европска унија чврсто посвећена европском путу Србије. Будућност ЕУ је са Србијом и будућност Србије је у ЕУ.

Ово је, како тврди Кристијан Данијелсон, генерални директор за проширење Европске комисије, основна порука коју жели да донесе у Београд, где ће са српским званичницима данас разговарати о европској интеграцији земље.

Данијелсон, који је практично други човек ЕК, иза комесара Јоханеса Хана, каже, у интервјуу „Политици” да мора да похвали Србију „због доброг напретка” оствареног до данас.

Подсетивши да је шест поглавља отворено (укључујући два основна о владавини права), а једно и затворено, оцењује да рад на другим поглављима напредује стабилним темпом.

„Добри су изгледи да ће неколико њих бити отворено у 2017. години, укључујући и она на међувладиној конференцији планираној за 27. фебруар”, истиче Данијелсон.

Мада му је разумљиво што се отварање или затварање поглавља често посматра као мерило на основу којег се може проценити напредак у приступним преговорима, ипак указује да овај процес није само техничке природе. „Реч је о реформи земље за добробит њених грађана, о доприносу регионалној сарадњи, миру и стабилности. Реч је о припреми боље будућности за Србију”, наглашава овај европски функционер, иначе Швеђанин.Да ли је, како се сматра у Србији, сигурно отварање поглавља 26 и какав је став у ЕУ у погледу поглавља 20 и 29, за која Србија тврди да је у потпуности спремна?

Државе чланице дале су своје зелено светло за отварање и привремено затварање поглавља 26 о образовању и култури. Комисија је обавила свој део посла и поднела Савету документа која зовемо Нацрт заједничке позиције за оба поглавља: 20 – Предузетништво и индустријске политике и 29 – Царинска унија.

Сад је на државама чланицама да одлуче да ли ће се и када ће се отворити ова поглавља. Морамо узети у обзир да је обично потребно неколико недеља, а понекад и месеци, а имати поглавља 20 и 29 спремна за отварање прави је изазов јер је техничка расправа почела тек у другој половини јануара. И нормално је да би то могло да потраје. Ово су озбиљне одлуке. На пример, након приступања Србије, спољне границе земље биће спољне границе ЕУ. Ви ћете, дакле, разумети разлоге због којих државе чланице желе да пажљиво сагледају ова питања.

Мајкл Давенпорт, шеф делегације ЕУ у Србији, недавно је изјавио да би Србија у овој години могла да представи преговарачке позиције за 13 поглавља. Колико је то, по вашем мишљењу, реално?

У ствари, шеф делегације је изјавио да је Србија позвана од стране ЕУ да представи своју преговарачку позицију на великом броју поглавља. На Србији је да одлучује о динамици подношења ових позиција. Схватићете да се ове бројке временом мењају у зависности од промена реалности на дневном нивоу. Приступни преговори нису трка. Нико не жели да одложи ствари без разлога; међутим, оно што је кључно јесте квалитет реформи које прате отварања и затварања поглавља. И планирање и спровођење добрих реформи може потрајати.

Овде постоји страх да се превасходно неће вредновати реформски потези које земља прави на путу ка ЕУ, већ да ће превагу однети политички разлози...

Дозволите ми да будем директан: такви страхови су неоправдани. Поменуо сам да је будућност Србије у ЕУ. Не постоји план Б. Србија треба да настави да напредује у областима које покрива свако поглавље. Истовремено, Србија треба да обрати посебну пажњу на реформе у области владавине права. Оне су толико фундаменталне да државе чланице очекују да виде стабилан напредак током читавог пута; не можемо и не треба да оставимо посао за крај процеса. У истом духу, Србија треба да постигне стабилан напредак у нормализацији односа с Косовом. Ово је такође веома важно: недавни догађаји нису погодовали том смеру. Последње, али не и најмање важно – Србија мора да ради на регионалној сарадњи, миру и стабилности.

Могу да похвалим Србију због њених достигнућа у свим овим областима до сада и да нагласим да је све ово наведено у преговарачком оквиру Србије и да је било кристално јасно од самог почетка. Не представља „политичке разлоге”.

Познат је и став Брисела да су кораци у дијалогу с Приштином „директно повезани с напредовањем у преговорима о чланству”. Ко први треба да повуче потез ка формирању Заједнице српских општина?

Већ сам поменуо да је напредак Србије у нормализацији њених односа с Косовом важан фактор за темпо преговора о приступању. Такође је кључ за свакодневни живот свих заинтересованих грађана и за стабилност у региону.

Неколико важних тема тренутно се разматра у дијалогу, укључујући оснивање Удружења/Заједнице српских општина.

Србија и Косово већ су постигли значајне споразуме о овој асоцијацији/заједници у априлу 2013. и августу 2015. године. Косово треба да да мандат менаџменту који је именован у јуну 2016. да приступи изради Статута овог Удружења/Заједнице.

ЕУ ће наставити да блиско прати косовско и српско ангажовање у нормализацији односа, тако да обе стране могу да наставе на својим европским путевима, избегавајући да једна другу блокирају.

Kосовски министар спољних послова Енвер Хоџај изјавио је да ће Косово ове године поднети захтев за статус кандидата за чланство у ЕУ. Може ли Косово то да учини, ако се има у виду да постоје земље чланице ЕУ које га не признају?

ЕУ придаје велики значај својим односима с Косовом и косовским реформама које се односе на ЕУ. Споразум о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Косова ступио је на снагу 2016. године, као први свеобухватни оквир за ближи политички дијалог и економске односе. Због тога, сада је приоритет Косова имплементација ССП, вођена Агендом европске реформе, у циљу даљег јачања своје владавине права и реформе своје економије.