Прле и Тихи у Норвешкој

Недавно је на РТС-у почело емитовање скандинавске серије „Окупирани”, чији је садржај привукао пажњу гледалаца широм света, а премијерно емитовање 2015. године изазвало прави мали дипломатски скандал на релацији Осло–Москва.

Произведена у норвешко-шведској копродукцији, под креативном и продуцентском палицом и код нас превођеног, светски познатог норвешког писца криминалистичких романа Јуа Несбеа, телевизијска серија „Окупирани” доноси причу из непосредне будућности, у којој Русија, уз одобрење Европске уније, окупира Норвешку ради спречавања намере тамошње владе да прекине са експлоатацијом фосилних горива и да се окрене алтернативним изворима енергије.

Провокативна прича на тему „шта би било кад би било” у Норвешкој је привукла рекордан број гледалаца, а трејлер којим је серија најављивана изазвао је оштру реакцију руске амбасаде у Ослу.

Руси су овакво норвешко телевизијско виђење блиске будућности разумели као још један покушај ревизије историје. Наиме, прва сезона серије „Окупирани” емитована је на седамдесету годишњицу победе над нацизмом, те би, ваљда, био ред да Норвешку, ако већ неко мора, „окупирају” Швабе а не баћушке!

Садржајем ове високобуџетне телевизијске серије позабавили су се и тамошњи политички аналитичари.

Ни њима се није претерано свидело ово телевизијско „гледање у пасуљ” и предвиђање могуће блиске будућности земље која је одавно неприкосновени узор на пољу економске стабилности, социјалне заштите и поштовања људских права.

Аутори „Окупираних” бранили су се од ових оптужби и сумњичења негирањем сваке намере да се баве претпостављеним поступцима других, истичући како им је једини циљ био да прикажу могуће сценарије реаговања, како политичких и безбедносних структура, тако и обичних грађана Норвешке на губљење слободе.

У нашој јавности за сада нема реакција на садржај „Окупираних”. Након неколико одгледаних епизода, јасно је у којем се смеру креће прича о претпостављеном губљењу суверенитета једне државе и лаганом урушавању кључних институција њеног наизглед неприкосновеног демократског устројства.

Све што је осмислио Ју Несбе ми као да смо већ одавно доживели и преживели. Истина, у норвешкој серији ситуација је једноставнија, јер су Руси ти који у име међународне заједнице одређују правила игре у којој нема правила, већ само предвидљивог, понижавајућег исхода.

У нашем искуству, ових тихих, увек пристојних, али одлучних и бескрупулозних уљеза било је бог те пита колико. Чини се да смо већ толико пута „окупирани”, да свако ново испостављање рачуна доживљавамо као ко зна коју по реду репризу неке домаће серије.

Сем тога, ми смо још далеке четрдесет и осме Стаљину гласно и јасно рекли историјско „не”, док данас Путину упорно шапућемо историјско „можда”. А можда нас је вековно искуство историјских реприза научило да свака окупација има своје „Отписане”!

Нису нам, дакле, потребни тамо неки аналитичари да бисмо знали како ће се већ у наредној епизоди „Окупираних” појавити неки храбри норвешки мангупи који ће дићи у ваздух гаражу или теретни воз. А ако се то не деси, радо ћемо нашим норвешким пријатељима на епизоду-две уступити Прлета и Тихог.

Њих двојица ће очас посла организовати мрежу илегалаца и акције због којих ће руски Кригер да полуди, а норвешки Мишић да суспендује норвешког Микулу јер је попио коју чашицу више за покој душе палим колегама из специјалне полиције.

Слањем „Отписаних” као хуманитарне помоћи норвешким „Окупиранима” решићемо не само тамошњу, премијерну, већ и ову нашу, репризну ситуацију. И док у Скандинавији буде све праштало, као у партизанским спектаклима Вељка Булајића и Шибе Крвавца, овде ће бити бергмановски тихо.

Једино ако „Полицајац са Петловог брда” не одлучи да решава случај оног рушења у Херцеговачкој.

Писац