Prle i Tihi u Norveškoj

Nedavno je na RTS-u počelo emitovanje skandinavske serije „Okupirani”, čiji je sadržaj privukao pažnju gledalaca širom sveta, a premijerno emitovanje 2015. godine izazvalo pravi mali diplomatski skandal na relaciji Oslo–Moskva.

Proizvedena u norveško-švedskoj koprodukciji, pod kreativnom i producentskom palicom i kod nas prevođenog, svetski poznatog norveškog pisca kriminalističkih romana Jua Nesbea, televizijska serija „Okupirani” donosi priču iz neposredne budućnosti, u kojoj Rusija, uz odobrenje Evropske unije, okupira Norvešku radi sprečavanja namere tamošnje vlade da prekine sa eksploatacijom fosilnih goriva i da se okrene alternativnim izvorima energije.

Provokativna priča na temu „šta bi bilo kad bi bilo” u Norveškoj je privukla rekordan broj gledalaca, a trejler kojim je serija najavljivana izazvao je oštru reakciju ruske ambasade u Oslu.

Rusi su ovakvo norveško televizijsko viđenje bliske budućnosti razumeli kao još jedan pokušaj revizije istorije. Naime, prva sezona serije „Okupirani” emitovana je na sedamdesetu godišnjicu pobede nad nacizmom, te bi, valjda, bio red da Norvešku, ako već neko mora, „okupiraju” Švabe a ne baćuške!

Sadržajem ove visokobudžetne televizijske serije pozabavili su se i tamošnji politički analitičari.

Ni njima se nije preterano svidelo ovo televizijsko „gledanje u pasulj” i predviđanje moguće bliske budućnosti zemlje koja je odavno neprikosnoveni uzor na polju ekonomske stabilnosti, socijalne zaštite i poštovanja ljudskih prava.

Autori „Okupiranih” branili su se od ovih optužbi i sumnjičenja negiranjem svake namere da se bave pretpostavljenim postupcima drugih, ističući kako im je jedini cilj bio da prikažu moguće scenarije reagovanja, kako političkih i bezbednosnih struktura, tako i običnih građana Norveške na gubljenje slobode.

U našoj javnosti za sada nema reakcija na sadržaj „Okupiranih”. Nakon nekoliko odgledanih epizoda, jasno je u kojem se smeru kreće priča o pretpostavljenom gubljenju suvereniteta jedne države i laganom urušavanju ključnih institucija njenog naizgled neprikosnovenog demokratskog ustrojstva.

Sve što je osmislio Ju Nesbe mi kao da smo već odavno doživeli i preživeli. Istina, u norveškoj seriji situacija je jednostavnija, jer su Rusi ti koji u ime međunarodne zajednice određuju pravila igre u kojoj nema pravila, već samo predvidljivog, ponižavajućeg ishoda.

U našem iskustvu, ovih tihih, uvek pristojnih, ali odlučnih i beskrupuloznih uljeza bilo je bog te pita koliko. Čini se da smo već toliko puta „okupirani”, da svako novo ispostavljanje računa doživljavamo kao ko zna koju po redu reprizu neke domaće serije.

Sem toga, mi smo još daleke četrdeset i osme Staljinu glasno i jasno rekli istorijsko „ne”, dok danas Putinu uporno šapućemo istorijsko „možda”. A možda nas je vekovno iskustvo istorijskih repriza naučilo da svaka okupacija ima svoje „Otpisane”!

Nisu nam, dakle, potrebni tamo neki analitičari da bismo znali kako će se već u narednoj epizodi „Okupiranih” pojaviti neki hrabri norveški mangupi koji će dići u vazduh garažu ili teretni voz. A ako se to ne desi, rado ćemo našim norveškim prijateljima na epizodu-dve ustupiti Prleta i Tihog.

Njih dvojica će očas posla organizovati mrežu ilegalaca i akcije zbog kojih će ruski Kriger da poludi, a norveški Mišić da suspenduje norveškog Mikulu jer je popio koju čašicu više za pokoj duše palim kolegama iz specijalne policije.

Slanjem „Otpisanih” kao humanitarne pomoći norveškim „Okupiranima” rešićemo ne samo tamošnju, premijernu, već i ovu našu, repriznu situaciju. I dok u Skandinaviji bude sve praštalo, kao u partizanskim spektaklima Veljka Bulajića i Šibe Krvavca, ovde će biti bergmanovski tiho.

Jedino ako „Policajac sa Petlovog brda” ne odluči da rešava slučaj onog rušenja u Hercegovačkoj.

Pisac