Костић са висине гледа ПКБ

Миодраг Костић, власник „МК групе” потврдио је јуче да је његова компанија заинтересована за ПКБ и рекао да тај комбинат треба да купи неко ко од њега може да направи профитабилно предузеће. Он је додао да је проблем што је овај београдски комбинат прилично уништен у последњих десетак година.  

– Прелетео сам ПКБ хеликоптером бар сто пута, јер ми је на линији за Ковачицу и Ковин. Знам сваку њиву. Из система за наводњавање расте дрвеће високо и до 15 метара. Ово предузеће је у последњој деценији много пропало у аграрном смислу. Задржало је само инфраструктуру – рекао је Костић на јучерашњем округлом столу на тему „Економске и социјалне последице продаје пољопривредних предузећа и земљишта у Србији”. Како је додао, „ПКБ једе свој капитал” јер је у њега до сада уложено 100 милиона евра и да је то новац грађана Србије. 

На коментар појединих учесника скупа да је куповина ПКБ примамљива због претварања пољопривредног у грађевинско земљиште, Костић је истакао да држава овај проблем може једноставно да реши и трајно елиминише потенцијалне шпекуланте.

– То се може урадити стављањем клаузуле у уговору да ако граду Београду за развој буде било потребно грађевинско земљиште купац мора да га врати. Али по истој цени коју је платио, уз обрачунавање регуларне банкарске камате – истакао је Костић. Сматра да је за Србију много важније од питања власништва, како се управља пољопривредним земљиштем.

– Ако ћемо да повећамо субвенције од пет до осам пута, онда може да се разговара о развоју малог пољопривредног имања. Ако ћемо да се задржимо на 270 милиона евра за субвенције из пољопривредног буџета, нема ни теоретске шансе – рекао је Костић. Хрватска, наводи, подстиче производњу шећерне репе са 612 евра по хектару, док је трошак производње око 1.100 до 1.200 евра, што значи да покривају 50 одсто трошкова пољопривредника. Њихов буџет је 1,2 милијарде евра на три пута мањем ресурсу, а производимо исто, па како онда да будемо конкурентни. Он се осврнуо и на питање кадрова у пољопривреди:

– Немамо добре агрономе. Ако неко у овој сали може да их нађе, нека ми каже. Тражим десет агронома са платом од 2.000 долара да иду у Украјину. Неће, нема их. „МК група” нема проблем са новцем за улагање, већ како да нађе кадрове који ће моћи да имплементирају оно што се од њих тражи – рекао је Костић.

Србија је у последњих 50 година изгубила 1,5 милиона хектара пољопривредног земљишта или 7,5 милијарди евра, упозорио је јуче професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић.

– Пали смо у просеку на свега 0,35 хектара по становнику. У аграрној економији се сматра да је изнад 20 ари довољно за прехрамбену безбедност. За осам од 25 округа у Србији не може се рећи да су том смислу безбедни – истакао је Шеварлић, додајући да је од 1991. године уништено чак 400.000 породичних пољопривредних газдинстава.

– Свака четврта приватизација у овом сектору је поништена, а да нико није одговарао за раубовање националног богатства – рекао је Шеварлић, додајући да је кључно питање у случају продаје последњег великог пољопривредног предузећа у Србији (ПКБ), због чега држава није консултовала стручњаке него ће о моделу приватизације одлучивати на основу предлога потенцијалних купаца.  

Већина стручњака, који су присуствовали јучерашњем скупу на Институту економских наука, сматра да Србија не сме да дозволи продају земље странцима, али сумња да држава има снаге да се избори са притисцима који долазе из ЕУ.

Аграрни стручњак и некадашњи директор ПКБ Војислав Симановић, рекао је да нама очигледно још није јасно да је 2007. године, са почетком светске економске и прехрамбене кризе, почела нова епоха у пољопривреди.

– Широм света тада је почела помама, да не кажем грабеж за пољопривредним парцелама. Према проценама, развијене богате земље купиле су и до 230 милиона хектара плодне земље. Тај процес траје и бојим се да ће притисак Европске уније и даље бити јак – рекао је Симановић, додајући да европске државе више немају довољно необрађеног земљишта и морају да иду у освајање нових тржишта, а земље источне и југоисточне Европе су идеалне за те намене.