Запослени у РТВ Крагујевац између отпремнине и бироа

Крагујевац – РТВ Крагујевац је избрисан са списка живих медија, чека се још само формална одлука Министарства привреде, кажу запослени у овој медијској кући коју је дотукла накарадна приватизација, поништена крајем јануара ове године, када је раскинут купопродајни уговор са крушевачким бизнисменом Радоицом Милосављевићем.

Према незваничним информацијама, држава ће поново расписати јавни позив заинтересованим купцима, али само зато да би запосленима биле понуђене отпремнине, а онда ће над највећим медијским сервисом у централној Србији, који је основан 1996, када је телевизија почела са радом, бити отворен стечај.

Прихватити социјални програм или сачекати стечај и отићи на „биро рада”, то је у овом тренутку једино о чему размишљају запослени у РТВ Крагујевац, каже председник синдиката ове медијске куће Горан Антонијевић са којим смо разговарали док је у име шездесетак гладних колега министру рада Александру Вулину слао писмо са молбом да из фонда солидарности добију какву-такву новчану помоћ.

– Девет месеци нисмо примили плату, немамо од чега да живимо, а из министарстава привреде и информисања још нисмо добили никакав званичан одговор шта намеравају да ураде са нама. Начули смо да нам се спрема стечај, као и да ће нова приватизација бити расписана само да бисмо могли да узмемо отпремнине од 200 евра по години стажа, колико ће нам, највероватније, бити понуђено. Или то, или да заостала примања тражимо из стечајне масе, што је, уз додатак који бисмо примали као незапослени, можда боља опција. Ако бисмо се определили за ту варијанту, добили бисмо око 1.000 евра више, али је питање ко од нас може да чека да се заврши стечајни поступак. Ми, буквално, немамо ни за хлеб – очајан је Антонијевић који је предводио вишемесечни штрајк запослених.

Део емисионе технике РТВ Крагујевац отишао је на добош, по захтеву запослених који су тужили предузеће због неисплаћивања зарада, а изнајмљена опрема морала је да буде враћена власнику – градској фирми „Шумадија сајам”.

Радио-телевизија се суочава и са честим искључењима струје због неплаћених рачуна, а предузеће је дуго у блокади због дуга који је временом нарастао на око 30 милиона динара. Не зна се тачно ни којом имовином располаже ова медијска кућа која је недавно, због дугова према РЕМ-у, остала и без дозволе за емитовање програма.

– Једноставно, више немамо са чим да радимо. Град је изразио жељу да помогне, али питање је хоће ли од тога бити неке фајде. Да политичари и држава хоће заиста нешто да учине за нас, ми бисмо за два сата могли да почнемо да радимо – каже дугогодишња новинарка РТВ-а Катарина Мировић која због неизмирених доприноса нема оверену здравствену књижицу и не може да се лечи, иако јој је медицинска помоћ неопходна.

Министарство привреде је поништило приватизацију из октобра 2015. пошто купац није испунио уговорне обавезе које се, пре свега, тичу улагања у нову опрему.

Држава је од Милосављевића наплатила банкарске гаранције у износу од 150.000 евра, али у предузеће које је преузела још није послала привременог заступника капитала. Радио-телевизија је, у међувремену, остала и без руководства и без уредника.

Док већина запослених гладује, они привржени владајућој странци већ су добили намештења у градским и републичким установама, упркос забрани запошљавања у јавном сектору.

– Политика је увек кројила капу нашег предузећа. У постприватизационом периоду трајали смо само док нису завршени прошлогодишњи априлски избори. Од тог тренутка више нисмо били потребни властодршцима. Надам се само да се то неће десити нашим колегама са Канала 9, телевизије за чију су приватизацију, изгледа, заинтересовани исти они који су нас упропастили – наводи Антонијевић.

У хаосу у коме се налазе запослени у РТВ Крагујевац готово да је заборављено на хиљаде и хиљаде сати програма који ова медијска кућа емитује још од 1970, када се први пут огласио Радио Крагујевац.

Шта ће бити са тонским и видео записима који су право мало културно благо Крагујевца и Шумадије, пита се наша колегиница Мировић, ауторка чувених емисија „Суграђани” и „Шумадијски праг”.

Ваљда држава и град неће дозволити да деценијски рад угледних новинара заврши на депонији у Јовановцу.