Додик: Изетбеговић је разорио Председништво БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – О захтеву за ревизију пресуде БиХ против Србије, који је на наговор Бакира Изетбеговића затражио агент из претходног правног поступка Сакиб Софтић, званичници у Републици Српској изјаснили су се као о „неуставном и једностраном акту парелелних структура власти” и пре него што је бошњачки члан напустио јучерашњу седницу на којој се по захтеву председавајућег Председништва БиХ Младена Иванића требало разговарати о томе. 

„Предаја тог квазиакта у Хагу је недопустива, без обзира на то што је тај захтев правно потпуно неодржив и што неће ни бити одржив, јер за покретање ревизије нема формалних услова и нових чињеница, као што за то нема ни одлуке органа БиХ, па та одлука није ни донесена. Овде се ради о чињеници да се Бакир Изетбеговић лажно представља и томе да је БиХ, за коју се толико залаже, показала немогућност да доноси одлуке, а самим тим и да функционише”, рекао је за „Политику” Милорад Додик, председник РС.   

Додик верује да ће сви будући покушају странаца да присиле друге да учествују у функционисању и раду органа БиХ неминовно морати да укључе спознају да је Изетбеговић „разорио Председништво БиХ” и да је у оном тренутку када је то њему одговарало био спреман да напусти тај орган и направи „тоталну  кризу” од које ће највећу штету имати БиХ.

„Сада и они у РС који су веровали да треба да тамо раде и онда када су ти органи радили против нас, имају добру праксу Изетбеговића. Ми у РС треба да останемо јединствени и да на седници Скупштине РС донесемо одлуке важне за наше даље позиционирање у БиХ. А то подразумева решавање многих питања, која се не тичу само узурпације Председништва БиХ од стране Изетбеговића. Да би се ми у пуном капацитету вратили у органе БиХ морамо решити и проблем страних судија, али и наметања одлука од стране високог представника двадесетак година, као и то како убудуће спречити оваква неуставна понашања. Ако хоће у реду је, а ако неће, нама је сасвим довољна и Република Српска”, рекао је Додик.

Председник РС каже да је „Србија нападнута” овим чином и агресивним понашањем, а посебно је иритантно, каже Додик, то што је то урађено према земљи која је у прошлом времену показивала жељу и способност за јачање сарадње и мира у региону. 

„Баш то Изетбеговићу и смета јер настоји да створи привид од такве Србије. Оптужбе да сарађујемо са Србијом су смешне, напросто увек ћемо бити на страни Србије, то је држава која нас интересује, у БиХ смо под морањем”, рекао је Додик.  

Након подношења самог захтева за ревизију пресуде и претходног Изетбеговићевог бојкота највишег органа БиХ, представницима Републике Српске у органима БиХ, по свему судећи, није остављено претерано много маневарског простора сем да убудуће делују на једини начин који у овом тренутку изгледа известан, а што су и сами најавили у случају да неуставна ревизија на концу буде и затражена.

По оном што се из досадашњих политичких ставова могло разумети то значи да српски представници у органима БиХ убудуће делују као опозициони, што заправо подразумева техничку власт на нивоу БиХ, у тренуцима када су пред земљом стајали веома важни задаци на европском путу. 

„Вероватно ће српски представници наставити да раде у институцијама, али неће доћи до доношења одлука, што ће бити нека врста тихог бојкота. Не верујем да ће доћи до повлачења, нити до тога треба да дође, али ниједна институција не може донети одлуку без учешћа и гласова Срба или РС. Могуће да се у наредном периоду неке техничке одлуке битне за живот грађана и донесу, то ће вероватно бити ствар политичке процене, али мислим да ће за дуже време БиХ де факто бити блокирана у процесу одлучивања, што ће је удаљити сто година од стабилности, а двадесет година од европских интеграција”, рекао је за наш лист Милош Шолаја, са ФПН у Бањалуци.

Ипак, о конкретним наредним корацима расправљаће се на седници Народне скупштине РС у понедељак, али засад све указује на то да би БиХ након овог једностраног захтева достављеног Међународном суду правде у Хагу без сагласности и одлуке Председништва БиХ о томе, а потом и Изетбеговићевог бојкота седнице ова „уставна криза” могла резултирати својеврсном, потпуном или непотпуном, парализом институција БиХ. Али то се највероватније неће десити на тај начин што ће се српски представници потпуно повући из заједничких органа, будући да се по реакцијама може видети да у овом тренутку не желе преузети антиуставну функцију, посебно у тренуцима када је очигледно да је органе БиХ изиграо и обесмислио сам Изетбеговић, који ће са тим морати да се носи пред домаћом јавности, али извесно је и представницима међународне заједнице. Сем тога на уставност будућих потеза српских представника апеловано је и из Београда.

Сем појединих западних дипломата који су доста опрезно упозоравали бошњачке лидере, дан пре подношења захтева за ревизију огласила се и Европска комисија у БиХ, која је позвала политичаре да „осигурају договор надлежних институција” пре подношења захтева за ревизију пресуде пред Међународним судом правде у Хагу.