Заев најављује владу око 10. марта

Специјално за „Политику”
Скопље – На католички Божић 2014. посланици партије СДСМ, са Зораном Заевим на челу, напустили су македонски парламент јер су проценили да је партија ВМРО-ДПМНЕ те године дошла на власт изборном преваром.

Новинари су тада избачени из македонског парламентарног дома јер није требало да забележе физички обрачун македонских посланика у парламенту.

Практично, ово је био почетак политичке кризе чија се тензија постепено подизала – са „Заевљевим бомбама”, преко шарене револуције, два пута одлаганим изборима и на крају албанским постизборним условљавањем мандатара да формирање нове владе мора садржати албанску платформу створену у Тирани и Приштини под покровитељством Раме и Тачија.

Епилог: Зоран Заев добиће прилику да формира владу у коалицији с Алијем Ахметијем, али се још чека сагласност од албанског лидера да Заев оде до председника Иванова по мандат. Новинари су у међувремену добили спор у Стразбуру због тога што су 2014. године избачени из македонског парламента.

Превазилажење кризе почиње тешким преговорима тадашњих парламентарних партија: ВМРО-ДПМНЕ, СДСМ, ДУИ и ДПА, али тек када су се укључили као гаранти представници ЕУ и САД. На тим преговорима договорен је, а затим и потписан Пржински договор, који је омогућио организовање ванредних парламентарних избора 11. децембра прошле године.

На овим изборима ВМРО-ДПМНЕ осваја 51, СДСМ 49, ДУИ 10, Беса пет, Албанска алијанса три и ДПА два посланика. Ниједна партија не осваја потребну парламентарну већину да састави владу (минимум 61 мандат). Председник Ђорђе Иванов даје мандат Груевском, али он га у законском року враћа јер није успео да обнови коалициони договор с Албанцима.

Постизборна ситуација почиње да се компликује када су албанске партије сачиниле националну платформу под покровитељством Раме и Тачија. Наиме, најспорнија тачка платформе постаје коришћење албанског као државног језика. Лидери албанских партија, с Ахметијем на челу, не налазе заједнички језик са Груевским и осмогодишња коалиција пуца. Партија ДУИ након разговора са партијом ВМРО-ДПМНЕ разговара са партијом СДСМ и усклађује жеље и потребе које произлазе из платформе.

До јавности стижу конфузне информације, што Темелко Ристевски, професор Уставног права на скопском правном факултету ФОН, овако објашњава: „Сматрам да политичари не користе ваљано правну терминологију, да је не разумеју и да се са правног аспекта прилично неписмено изражавају. То је узроковало актуелне неспоразуме о употреби језика, ваљаности уставних одредаба о употреби језика, о Закону о употреби језика и друге неспоразуме о примени одредаба Устава.”

Све претпоставке указују да ће Заев добити мандат од Иванова и да ће СДСМ доћи на чело извршне власти. По Заеву, како је изјавио, Македонија може да очекују владу већ око 10. марта. У то верује и дипломатски кор у Македонији, који има веома активну улогу посебно уочи доласка комесарке Федерике Могерини почетком следећег месеца.

Међутим, како је пракса у Македонији показала, и када је готово, тада није готово. Иако су албански мандати депоновани, партија ДУИ још није дала сагласност да Заев затражи мандат за формирање владе. Уставом нису одређени рокови до када се неко од лидера или будући мандатар мора појавити код председника за дозволу да формира владу, а то није одредио ни председник.

Можда је и ово једна од предности Албанаца који су више пута најављивали да се њима не жури јер се расправља о виталним питањима за албански народ. Пре него ДУИ да сагласност Заеву да затражи мандат, у албанској странци се размишља о још једној опцији: да пређе у опозицију и да подржи владин програм који би на првој седници понудио закон о употреби државног језика у Македонији. Како је рекао портпарол Албанаца, на македонским новчаницама би у том случају, поред македонског, био и албански језик.