Србија шеста у Европи по старости становништва

Просечна старост становништва у Србији је скоро 43 године, по чему смо на шестом месту у Европи. Између 2002. и 2011. године изгубили смо готово пола милиона становника. Према последњем попису становништва, чак 160 локалних самоуправа има негативан природни прираштај. Сваке године земљу напусти око 15.000 становника, а око 130.000 годишње промени место боравка – на интерне миграције чешће се одлучују жене, старости око 33 године. Стратегија за подстицање рађања, која је донета 2008. године, остала је мртво слово на папиру због Светске економске кризе. Све су то разлози због којих је Влада Србије формирала Савет за популациону политику, на чијем челу је премијер Александар Вучић, истакла је министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику др Славица Ђукић Дејановић.

Отварајући научну конференцију у САНУ под називом „Ка бољој демографској будућности Србије”, она је најавила да ће Стратегија за подстицање рађања ове године бити ревидирана и да ће се бавити још и миграцијама и активним старењем. Она је подсетила да је у склопу активних мера за повећање рађања, РФЗО потписао уговор са пет државних и 11 приватних клиника за вантелесну оплодњу, а планирано је да се ове године обави 4.300 вештачких оплодњи. У овој години почеће реализација четири пилот-пројекта подстицања рађања, коју ће бити у складу са потребама младих парова у различитим деловима Србије.

– У Београду смо установили да мајке доста времена изгубе док дете одведу у вртић или школу, па ће се радити на томе да дете предају асистентима на прагу куће који ће их водити и враћати организованим превозом. На југу Србије ћемо подстицати производњу и покушати да економски ојачамо породицу, како би се одлучила на рађање. Посебне мере предвиђене су за Војводину и централну Србију. Уз то, ове године ћемо детаљно анализирати како може да се усклади родитељство и посао и подсећати послодавце на законске могућности клизног радног времена и рада од куће, које користи изузетно мали проценат запослених родитеља – нагласила је др Ђукић Дејановић. 

Председник САНУ Владимир Костић је упозорио да је удео високообразованих који одлазе из земље 11 пута већи него седамдесетих година и оценио да Србија извози сопствену будућност. 

– Демографски проблем у Србији је проблем свих проблема и сви други проистичу из њега. Од почетка миленијума изгубили смо више од пола милиона људи. При томе миграциони аспект није толико доминантан, јер се од 1930. године у Србији рађа мање деце него што је потребно за просту репродукцију. Материнство је одложено, али за то не треба оптуживати жене, за то су криви бројни друштвени, социјални и политичко-историјски фактори – објаснио је Костић.

Председник САНУ је додао да не треба гајити илузију да се демографски проблем може решити брзо и лако – уколико се сада спроведу најбоље мере, ефекат се може осетити тек за деценију. „Међутим, ако сада не радимо ништа, онда ћемо за неколико година да се чудимо шта нас је снашло, што нема младих, нема песме у Србији, што нема ко да плаћа пензије”, нагласио је Костић и додао да је у оквиру САНУ коначно формиран Одбор за научну и уметничку дијаспору.

– Не треба гајити илузије да ће се вратити они који су започели каријере у иностранству, али нама је циљ да успоставимо јаче везе са њима – закључио је председник САНУ.

Директорка Центра за демографска истраживања Института друштвених наука др Мирјана Рашевић подсетила је да подаци изведени из последњег пописа становништва говоре да је 30 одсто жена између 30 и 34 године без деце, а у Београду чак 43 одсто. У скици за портрет тридесетогодишњакиње без деце налази се жена српске националности, која има високо или више образовање, не живи у браку или ванбрачној заједници и живи у граду.

– У просеку, највише рађају жене без основне школе, скоро 2,5 деце, а најмање високообразоване жене, 1,37. Највећи наталитет у Србији имају Ромкиње, Муслиманке, Албанке, Влахиње, Словакиње, па тек онда Српкиње и Хрватице – рекла је др Мирјана Рашевић.

Истражујући разлоге због којих жене све касније одлазе у породилиште у развијеним земљама, демографи су дошли до закључка да томе кумује продужено школовање жена, жеља за материјалним добрима и напредовањем у каријери, тежња ка уживању у животу и повећано улагање у свој идентитет, закључила је директорка Центра за демографска истраживања.