Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Годишњица злочина у Штрпцима

Годишњица злочина у Штрпцима
Станица у Штрпцима

Данас се навршава 24 године од злочина у Штрпцима, када су припадници српских паравојних јединица под командом Милана Лукића отели и потом убили групу путника из воза 671 на релацији Београд-Бар, за шта је до сада осуђен само један припадник паравојних снага одговорних за тај догађај.

Злочин се догодио 27. фебруара 1993. године, а отето је и потом ликвидирано више грађана Србије и Црне Горе, углавном из Прибоја, Пријепоља, Београда и Подгорице, као и Босне и Херцеговине - 18 Бошњака, једна особа хрватске националности и једна особа афро-азијског порекла.

За овај злочин до сада је осуђен Небојша Ранисављевић, на казну затвора од 15 година.

Судење Ранисављевићу у Вишем суду у Бијелом Пољу трајало је четири године, од маја 1998. до септембра 2002, када је осуђен на 15 година затвора. Почетком априла 2005. ту пресуду потврдио је Врховни суд Црне Горе.

Милан Лукић, који је у оптужници назначен као непосредни организатор отмице и убиства, био је на слободи до августа 2005. када је ухапшен у Аргентини, да би 20. фебрура 2006. био изручен Хашком трибуналу, који је у међувремену против њега подигао оптужницу за злочине у Штрпцима и Сјеверину, као и за учешће у мучењу и убијању муслимана из вишеградског краја током рата у БиХ.

Жалбено веће Хашког трибунала потврдило је у децембру 2012. године првостепену пресуду Лукићу, којом је осуден на казну доживотног затвора за злочине почињене над муслиманским цивилима у Вишеграду 1992. године.

У Србији је због отмице у станици Штрпци и злочина који је уследио ухапшено пет особа, а оптужницу против њих Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло је почетком марта 2015. године.

Претходно, крајем фебруара, Тужилаштво је саопштило да је завршило истражни поступак против пет особа: Гојка Лукића, Љубише Васиљевића, Душка Васиљевића, Јована Липовца и Драгане Ђекић, на основу сумње да су починили ратни злочин против цивилног становништва.

Жртве злочина у Штрпцима су Есад Капетановић, Илијаз Личин, Фехим Бакија, Шећо Софтић, Рифат Хусовић, Халил Зупчевић, Сенад Ђечевић, Јусуф Растодер, Исмет Бабачић, Тома Бузов, Адем Аломеровић, Мухедин Ханић, Сафет Прељевић, Џафер Топузовић, Расим Ћорић, Фикрет Мемовић, Февзија Зековић, Нијазим Кајевић, Звјездан Зуличић и једно непознато лице.

Посмртни остаци 16 путника још нису пронађени, док су посмртни остаци Расима Ћорића и Јусуфа Растодера пронађени у језеру Перућац.

Некомплетни остаци трећег путника Халила Зубчевића такође пронађени у језеру Перућац.

У Пријепољу, поред старог моста на Лиму, 2009 је откривено спомен обележје жртвама отмице.

На белом мермерном камену у облику традиционалног муслиманског надгробног споменика нишана исписана је порука:

„Ко у овој земљи заборави 27. фебруар 1993. и станицу Штрпци одустао је од будућности.„

Изградњу спомен комплекса финансирала је Скупштина општине Пријепоље.

У Бијелом Пољу, у фебруару 2016. постављен је споменик у облику муслиманског надгробног споменика посвећен жртвама ове отмице.

(Танјуг)

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Yrraf
Uhvatiti i drakonski kazniti sve do jednog počinioca ovakvih zločina. I Srbija i RS treba da bez ikakve zadrške dovrše kažnjavanje svih zločinaca, u prvom redu onih koji su naši državljani. Nečinjenje drugih država prema njihovim zločincima nije izgovor da se sa ovom i sličnim optužnicama čekalo više od dvadeset godina. Učinimo to zbog sebe. Ne želim da psihopate i ubice šetaju slobodno, bez obzira ko su i šta su i baš me briga ako na drugoj strani neko slavi svoje zločince. To je njihova sramota. Moj narod to nikada kroz istoriju nije radio i nadam se da neće ni sada.
Зоран
Јура, пст !!!
Игор Г.
Напротив о овој срамоти Босанских Срба треба ударати на сва звоне а не сакривати је. Уместо да се ви Зоране постидите и заћутите то препоручујете другима. Управу је Јура где су сада све оне патриЈоте који се не скидају са овоих страница величајући злочинце и диктаторе по најбољем гебелсовском рецепту.
Jura
Ako je razlog da ne zazivam gospođu onda ok a ako je neki drugi onda s poštvovanjem .... (znate već šta).
Dijaspora Düsseldorf
Ma gde Ste ANKICA Kontras Pp Hrvat Mihailovic&Co okorenaski inventari u Politici" Dajte da procitaju pa konacno da komentarisu!(mozda ipak se radilo o "Ustasama ANKICA ?Cast za Politiku da nastoji objek. Obradite proslost za koju u vec. slucajevima krivi pojedinci! Nisu vec .deo zitelja ustase ili cetnici tj. nema dobrih odn losih naroda samo pojedinaca!( ima njih na pretek u svim biv Republ. Juge!) Nazalost nismo sledili SSSR u nacinu "rasformiranje drzave umesto barbarizma mas. Zlocina! istina radi jedno je Rusija a drugo je Balkan! ( kome je bilo potrebno taj zlocin?)
Jura
Sat vrmena od vijesti i ništa od komentara. Da je 20-30 "dimnjačara" na Trgu Bana Jelačića već bi ih bilo 50. Ankinih najmanje 5.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.