У Румунији нешто ново

Од нашег дописника
Букурешт – На свега месец и по дана од образовања свог кабинета, социјалдемократски премијер Сорин Гриндеану променио је четири министра. Најважнија промена тиче се портфеља министра правосуђа, око чега се у последње време подигла бука. На место Флорина Јордакеа, који је под притиском поднео оставку, постављена је једна ванстраначка личност. Реч је о познатом правнику, ректору Универзитета у Јашију, бившем члану Уставног суда Тудорелу Тоадеру.

После полагања заклетве нових министара, шеф државе Клаус Јоханис необично помирљивим тоном обратио се премијеру Гриндеануу рекавши да мисли да је влада сада јача, да је ситуација нормализована и пожелео му пуно успеха у раду.

Тај председников тон у обраћању влади био је сушта супротност од онога којим је до пре неколико дана блатио ту исту владу и буквално позивао на њено смењивање. Помни политички посматрачи одмах су закључили да је то знак наглог сплашњавања напетости, која је последњих недеља потресала Румунију.

Читаоци се сигурно сећају вести о великим демонстрацијама које су недавно данима пристизале из суседне Румуније. Познато им је да је средином јануара председник Јоханис био „сишао у народ”, лично позвао „улицу” да за њим крене пред владину палату „Викторија” и затражи оставку Гриндеануовог кабинета.  Председник је оптуживао владу да је „под покровом ноћи” изненада и кришом донела хитну владину уредбу (познату под бројем 13) којом се мења 297. члан Кривичног законика (КЗ) и наводно омогућава „шачици преступника” у влади да избегну затвор.

На стотине хиљада житеља Букурешта, Темишвара, Клужа и других градова запоседали су тргове узвикујући „лопови, лопови”, „влада под суд за корупцију”. Кренула је права лавина узнемирених грађана. Истина, појавили су се и демонстранти испред председничке палате. Они су подржавали владу и тражили оставку председника Јоханиса због тога што завађа Румуне. Гриндеануова влада, чији чланови још нису успели ни да добро загреју министарске фотеље, деловала је збуњено. Нашла се на ивици провалије, а Румунија била суочена са могућношћу потпуне дестабилизације. И онда се десило нешто што нико није могао ни да замисли.

Средином фебруара из разних места почела су да стижу саопштења да судске инстанце доносе ослобађајуће пресуде у процесима у којима се судило лицима окривљеним за „злоупотребу службене дужности”. На површину су испливале чињенице које из корена оповргавају све тврдње на основу којих је била поведена хајка против нове владе, односно њене злосрећне уредбе бр. 13.

Чињенице су ове. Јуна прошле године Уставни суд донео је решење сходно којем се утврђује да се 297. члан КЗ, који се односи на кажњавање злоупотреба званичне дужности, сматра уставним само ако му се дода синтагма да се може осудити на казне затвора само онај који је приликом злоупотребе дужности „прекршио неки закон или владину уредбу”. Ако такве злоупотребе нема, већ се ради о кршењима неке наредбе, решења, прописа, правилника, министарске одлуке и слично онда се примењују друге, административне мере. Другим речима, Уставни суд је скратио домет поменутог члана закона.

По важећим румунским законима парламент или влада обавезни су да у року од 45 дана спроведу у живот одлуку Уставног суда и у односне законе унесу тражене поправке. Уколико се то не учини – онда се потпуно укида спорни члан закона. Он се сматра као да више не постоји.

Прошлог лета, па све до краја 2016. у Румунији се на власти налазила технократска влада премијера Дачијана Чолоша за коју је председник Јоханис тврдио да је „његова”. Она је требало и да спроведе наведену одлуку Уставног суда. Међутим, она то није урадила. И од тада члан 297. КЗ фактички не постоји. Тј. Чолошова, а не Гриндеануова влада, је декриминализовала сваку злоупотребу службене дужности.

Чим је дошла на власт јануара 2017. нова влада премијера Гриндеануа је покушала да уклони законодавни вакуум и да спроведе у живот поменуту одлуку Уставног суда. Међутим, у великом жару и опијености после невероватне победе на децембарским парламентарним изборима, влада чини крупну медијску грешку и на пречац доноси хитну уредбу бр. 13. не консултујући се са јавношћу, са разним друштвеним телима, са правним стручњацима.

Управо тај владин „лапсус” вешто користи председник Јоханис који никако није могао да свари изборни пораз својих политичких пулена. Он је одмах после избора прогласио „беспоштедни рат” румунској левици и решио да искористи пружену му прилику да преко улице изведе државни удар. Под запаљивом паролом „доле лопови” он позива на демонстрације изврћући ствари и користећи подвалу да је влада та која декриминализује борбу против корупције. При томе председник и његове присталице вешто користе ново политичко оружје – друштвене мреже. У почетку постижу медијски успех не само у земљи него свуда по свету.

Ипак, румунска социјалдемократска влада одолева. Успева да Румунима и странцима објасни да се радило о великој политичкој подвали која ће, сигурно, ући у политиколошке уџбенике као пример невероватне медијске манипулације.

Њена уредба бр. 13. је укинута, али ће сада, уз опште одобравање, предвиђања те уредбе бити преточена у законски предлог о којем ће расправљати парламент.

Политичка бура је протутњала Румунијом, али је румунско друштво остало веома подељено.