Заев: Иванов извршио државни удар

СКОПЉЕ – Лидер македонских социјалдемократа Зоран Заев изјавио је да је председник Македоније Дорђе Иванов „извршио државни удар” одлуком да му не додели мандат за састав нове владе.

Иванов мора да повуче одлуку и додели мандат за формирање нове владе, будући да га устав обавезује на то да не сме да негира већинску вољу грађана преточену у 67 мандата посланика, поручио је Заев у обраћању јавности, јавила је МИА.

„Иванов је увукао Македонију у дубоку кризу са несагледивим последицама по државу и грађане”, рекао је Заев и додао да шеф државе на тај начин спречава легалан и легитиман трансфер власти.

Заев, лидер Социјалдемократског савеза Македоније, позвао је грађане да остану мирни и на линији демократских процеса који воде ка формирању нове реформске владе у Македонији која ће се, како је рекао, фокусирати на реалне потребе грађана и државе, као и на владавину права.

Упркос свим притисцима међународне заједнице на Ђорђа Иванова да мандат за састав нове владе да лидеру СДСМ Зорану Заеву, који је, заједно са албанским странкама, прикупио 67 посланичких потписа, шест више од неопходног 61, македонски председник је одбио то да учини.

То се догодило дан уочи посете шефице европске дипломатије Федерике Могерини Скопљу.

Ово одбијање Иванова ођекнуло је као бомба, судећи по насловима домаћих македонских и страних електронских медија, а суштина је одлуке Иванова да, како је рекао, не може да повери мандат некоме ко угрожева независност и суверенитет Македоније.

Давање мандата за састав нове владе Заеву, од Иванова су тражили европски комесар Јоханес Хан и Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.

Иванов је притом пре свега истакао да је реч о платформи албанских партија, којима су оне условиле подршку Заеву.

Албанци су, наиме, платформу за подршку новој македонској влади донели још у јануару уз подршку званичне Тиране, па се тај документ у Скопљу још назива „Тиранска платформа”.

Реч је о платформи коју су усвојиле три албанске партије ДУИ, покрета Беса и коалиције Алијанса за Албанце, а којом се, између осталог, тражи увођење албанског као службеног језика, решавање спора око имена Македонија, отварање дебате о застави, химни и грбу Македоније, као и равномерна заступљеност Албанаца у државним структурама.

Позива се и на усвајање резолуције о Собрању којом се, како се тврди, осуђује „геноцид над албанским народом у Македонији” у периоду 1912. до 1956. године, пренела је македонска телевизија Телма.

Платформа подразумева седам главних тачака, међу којима се истиче да Албанце треба сматрати конститутивним народом Македоније.

Захтева се и употреба албанског језика на свим државним нивоима, као и да у Уставу треба да стоји да су званични језици Македоније „македонски са својим ћириличним писмом и албански са својим алфабетом”.

Албанци захтевају и дебату о застави, химни и националним симболима, „тако да они одражавају мултиетничност друштва и етничку једнакост”.

Такође, Албанци траже и стварање „интегрисаног граничног управљања” на границама са Косовом и Албанијом, што се може протумачити као покушај стварања „велике Албаније”.

Експерти су захтев за двојезичност окарактерисали као „небулозан и антиуставан предлог”, као и да је та платформа „озбиљан ударац на јединство Македоније, уништавање концепта цивилног друштва и рестаурацију националних позиција што доводи до бујања национализма”.

Питање „двојезичности” је окарактерисано и као први корак ка федерализацији и распарчавању државе, као и да Македонија никада не би могла да буде двонационална држава, пошто у њој живе и грађани других националности. (Танјуг)