На бироу рада 2.881 лекар

Србија се приближава броју од 3.000 незапослених свршених студената медицине, што је својеврсни историјском максимум: Националној служби запошљавања(НСЗ) до краја јануара пријавио се 2.881.

Број незапослених лекара претходних година „вртео” се између 2.200 и 2.400. У фебруару 2013. било их је 2184, а годину дана касније 2442. Најновије бројке потврђују тренд раста броја незапослених, тако да је сада списак дужи за више од 400 имена у поређењу са 2014. годином.

Овакви подаци актуелизују причу о потреби да се преиспита уписна политика на медицинске факултете. И ове године уписаће се око 1.500 будућих лекара, па многи тврде да настављамо са масовном производњом овог кадра за – извоз.

Према подацима НСЗ који су достављени „Политици” међу незапосленима је и 98 специјалиста неке гране медицине (у Београду 58). Специјалисти прво запослење чекају најдуже три године.

Др Мехо Махмутовић, државни секретар у Министарству здравља, апелује на незапослене лекаре да имају још мало стрпљења, јер је у претходних две године повучено неколико потеза да се убризга „свежа крв” у здравствене установе.

– Трудимо се да створимо нову генерацију лекара специјалиста, да премостимо кратер настао због забране упућивања лекара на специјализацију. Само у претходне две године одобрили смо специјализације за 4.460 лекара, а још 712 разматраћемо до краја марта. Такође, за две године запослили смо 3.464 здравствена радника, од којих је око 1.800 лекара, који у кратком року добијају специјализације. Пратимо број специјалиста пред пензијом и правимо кадровске планове, комбинујући податке од Института за јавно здравље „Батут” и сазнања са терена, да нам се не би догодило да негде немамо довољно обучених лекара – каже др Махмутовић, тврдећи да ниједног запослења није било без конкурса.

Државни секретар поручује да је за ову годину предвиђено запошљавање 2.500 здравствених радника, а тим темпом ће се наставити и 2018.

Проф. др Петар Булат, продекан за наставу на Медицинском факултету у Београду, убеђен је да евиденција НЗС не одговара реалном стању. Сигуран је, каже, да су на попису и они који су напустили Србију, али се нису одјавили са евиденције НСЗ.

– Тврдим и да се од времена када је сам дипломирао на медицинском факултету 1986. није много тога битно променило: на први посао чекало се у просеку две године, с тим што су лекари до посла долазили брже од својих колегиница – подсећа др Булат.

Он сматра да нема разлога да се преиспита уписна политика на медицинске факултете, јер немамо вишак лекара, нити их школујемо за иностранство.

– Медицину у Србији сваке године заврши између 1.000 и 1.100 студената. Према мојој рачуници, у здравству ради 33.000 лекара, од тога 28.500 у државном сектору, део ради у приватним ординацијама и болницама, одређени број се запосли у фармацеутским компанијама. Има и оних који се никада не баве медицином. Према подацима Лекарске коморе, сваке године 900 лекара узме исписницу и одлази на рад ван Србије, тако да када се подвуче црта, немамо вишак лекара – каже др Булат.

Он указује и даје становништво Србије међу најстаријима у Европи и да ће нам убудуће бити потребан велики број лекара, јер остарела популација има повећане захтеве за здравственом негом и услугом.

Продекан за наставу Медицинског факултета у Београду каже да нема податке колико Србију кошта школовање једног лекара, јер је то сложена математика.

Поједине земље су пак то педантно израчунале: шестогодишње основне студије лекара коштају према подацима Медицинског факултета у Љубљани коштају 56.600 евра, а специјализација према подацима Лекарске коморе Словеније још 326.500 евра. Американци процењују да школовање лекара до дипломе кошта 250.000 долара, па ако увезу само 1.000 дипломираних стручњака у чије школовање нису уложили ни долар, за њих је то профит од 250 милиона долара.

Проф. др Миљко Ристић, наш кардиохирург који је у интервју датом „Политици” пре две године усталасао јавност тврдњом да са медицинских факултета излазе лоше обучени кадрови, и данас у изјави за наш лист поручује да треба смањити број студената који се сваке године уписују на медицинске факултете.

– Србија буквално школује лекаре и друге професије за богате земље. Само за годину дана из КЦС-а је 70 лекара и сестара напустило нашу установу и и отишло у Саудијску Арабију, Немачку, Швајцарску и друге земље – наводи податак из периода када је био на челу Клиничког центра Србије.

Он описује и апсурдну ситуацију, због које се нашао на мети државног ревизора: због повећаног броја лечених и оперисаних пацијената, као директор КЦС из месеца у месец писао је све већи број прековремених сати, од 20.000 стигло се до 70.000, јер није било довољно лекара, а постоји забрана да се запосле нови.

– Нисам могао да запослим стотину лекара и смањим број прековремених сати, јер једино владина комисија може да одобри отварање нових радних места. Писао сам захтеве, а дозволу за запослење нових добијао сам „на кашичицу”– каже др Ристић.

Др Милица Николић Урошевић, заступник Удружења за заштиту права лекара опште медицине, наводи да у домовима здравља тренутно недостаје око 800 лекара ако се поштује критеријум који је прописало ресорно министарство – да на 1.600 пацијената треба да буде запослен један лекар опште медицине.

– Податак министарства о великом броју запослених нових лекара не одсликава право стање, јер они су посао добили у болницама и клиничким центрима, а не у домовима здравља, где су лекари на „првој линији”. У примарном сектору је мали број новозапослених, а чак и када добијемо појачање, нови лекар се врло брзо упућује на специјализацију, и то чак и из грана медицине, на пример, из хирургије или интерне медицине, које су у дому здравља непотребне – указује др Николић Урошевић.