Којим путем иде Европа

„Не треба људе уверавати да можемо да скинемо звезде са неба, кад смо у стању само да набавимо телескоп.” Том скептичном поруком, Жан-Клод Јункер, председник Европске комисије (ЕК), отворио је ове седмице вишемесечну дебату европских институција и грађанства о пожељном профилу Европе до 2025. године.

Повод ЕК да најави широку дискусију о „путевима јединства ЕУ од 27 чланица” јесте обележавање 60 година од оснивања Европске економске заједнице (прапретка данашње Европске уније), заказано за 25. март у Риму.

Јункерово излагање о будућим европским путевима – уобличено у такозваној Белој књизи – коју је у среду представио у Европском парламенту, председника ЕК замало је коштало отказа, преноси италијанска „Република”.

Наиме, уочи иступања у коме је први пут понудио варијанту развоја Европе у концентричним круговима, са далеко ширим овлашћењима националних влада и парламената од данашњих, Јункер се суочио са директивом, наводи угледни италијански дневник.

Наиме, немачка канцеларка Ангела Меркел и холандски премијер Марк Руте захтевали су од Јункера да одложи објављивање „Беле књиге” након избора у те две земље. Холандија већ 15. марта, а Немачка почетком септембра излазе на неизвесне изборе у чијој предизборној кампањи већ сада значајну популарност стичу противници статуса кво.

Упркос изричите жеље канцеларке која је председника ЕК лане у више наврата проглашавала „саставним чланом европских проблема”, Јункер није попустио.

Према наводима „Републике”, Јункер је Меркеловој поручио да ће или добити прилику да изложи своје виђење будућности Европе или ће поднети оставку.

Противници Јункеровог иступања устукнули су након дојаве из Брисела да би се у случају Јункерове оставке – у крајње незгодан предизборни час – међу кандидатима за његовог наследника (2019. године) могао наћи и мађарски премијер Виктор Орбан, преноси портал „Јуроактив”.

Јункеров кабинет у Бриселу је сместа и енергично демантовао наводе „Републике” о могућој оставци председника Европске комисије „у следеће четири седмице”. Колико прошле седмице, бивши премијер Луксембурга поновио је (изјаву коју је дао по избору 2014) да се неће по други пут кандидовати за функцију председника ЕК.

Соло продором – а након кошкања са противницима чија постизборна политичка будућност у овом тренутку није сасвим извесна – Јункер је изложио пет могућих европских путева уније 27 у будућност, инсистирајући да ниједна од стаза не подразумева промену постојећих повеља. Пре почетка обећаних широких европских дискусија – у којима, по Јункеровим речима, треба да учествује овог пута и грађанство – Јункер је упозорио да Европа не може више да жмури пред сопственим кризама које се неће решити непрекидним „шамарањем Брисела” због оног што у фамилији не иде: од мигрантске кризе, енергетске зависности, високе незапослености младих, банкарских дугова...

„Нисмо понудили само један могући европски пут у будућност зато што би сви одмах скочили да пуцају на њега”, нагласио је Јункер уочи представљања „Пет путева”.

Квинтет могућих стаза европских стаза „а ла Јункер” тако обухвата: све исто као до сада; ништа заједничко осим европског тржишта; Европа „а ла карт” као заједница концентричних кругова; збијање око мањег броја тема где се може постићи више и брже заједно; опција Ферхфштат (названа по бившем белгијском премијеру) која заговара још чвршће свеопште интеграције унутар целе ЕУ.

Да ли ће Европски савет прихватити Јункеров предлог за европску дискусију о будућности ЕУ до 2025. године као свој званични документ биће јасније већ следеће седмице. Јункерова „бела књига” за сада је једини документ у најави за обележавање 60. година ЕЕЗ.

У међувремену, немачки министар иностраних послова Зигмар Габријел и његов француски колега Жан-Мари Ајро поздравили су Јункерову „белу књигу” у заједничком саопштењу у коме упозоравају на бројне претње којима је ЕУ изложена уз залагање за оно што Берлин и Париз заједнички зову „Европа у више брзина”, преноси Ројтерс.

Са оне стране Атлантика, посматрачи у Јункеровом разастирању пет будућих путева заједнице у егзистенцијалној кризи, виде системску слабост Европске комисије.

„Пет сценарија открива две велике слабости ЕК. Са једне стране изгледа да је ЕК изгубила сваки ауторитет и амбицију да постави како она види будућност ЕУ. Са друге стране, пет сценарија указују на потпуно одсуство стратегије у ЕУ”, оцењује америчка фондација Карнеги у тексту „ЕУ је изгубила правац”.

Уочи сезоне непредвидивих избора у Холандији, Француској и Немачкој, званични Брисел нема јединствену визију будућности заједнице, само скицу њених пет могућих, међусобно искључивих путева. Дискусија о белој књизи” треба да буде заокружена до Нове године. Ко ће кога и куда тада водити у Европи, велика је загонетка.